"Ukus tamarisa" - zagonetni indijski roman

Anita Rau Badami je objavljivanjem romana "Ukus tamarisa" i "Hod heroja" (The Hero's Walk) u Americi postala jedan od najznačajnijh glasova indijske literature i važno ime u kanadskim književnim krugovima.

U "Ukusu tamarisa", koji je upravo objavljen na srpskom jeziku, Badami je koristila mnoštvo autobiografskih elemenata.

Kao glavna junakinja Kamini, i ona je odrasla u Indiji i iskoristivši sećanje na detinjstvo napisala je intrigantnu, složenu porodičnu priču, koja uprkos tome što se odvija u Indiji prevazilazi kulturne i jezičke barijere.

Otac porodice je star i umoran čovek, često odsutan radi posla na izgradnji Indijske železnice, zbog čega nikako ne može da se poveže sa svojim bližnjima.

Snagu je potrošio na brigu o bolesnoj majci, sestri i nasleđu koje mu je ostavio njegov otac. On ne zna da mu žena ponekad iščezne i prepušta Kamini i njenu mlađu sestru, miljenicu, na brigu sujevernoj služavci.

Anita Rau Badami   Anita Rau Badami je autorka romana Hod heroja (The Hero’s Walk), koji je vrlo toplo prihvaćen i počastvovan nagradom Komonvelta za najbolju knjigu u regiji Kanade i Kariba.   Ušla je u uži izbor za književnu nagradu Kirijama za pacifički pojas, a 2002. godine nominovana je za međunarodnu književnu nagradu IMPAC Dablin.   Živi u Montrealu, s mužem i sinom.

Do njega ne dopiru tračevi koji kruže o njegovoj ženi i automehaničaru.

Kamini, međutim, ništa ne promiče. Majku krivi zbog njenog otrovnog jezika (zato je i zovu Tamarind mem) i besa koji ispoljava prema ocu.

Posle više godina, kada je već mnogo postigla u životu, Kamini živi u Kanadi, u egzilu koji je sama sebi nametnula.

Tek tada u stanju je da razume ekscentričnu porodicu koju je ostavila za sobom i težak život njene majke, koja nikada nije uspela da postane deo očeve svakodnevice.

Majka, koja je veći deo života provela zarobljena običajima tradicionalnog indijskog života, sada kad su joj deca odrasla i otišla, a muž odavno umro, odlučuje da se suoči sa svojom prošlošću i pođe putem kojim je oduvek želela da ide.

U srcu priče je odnos između majke i ćerke, dve jake žene, koje se mnogo vole ali su u stalnom konfliktu. Ovo je istovremeno i priča o jazu između generacija, ali i različitih kulutrnih i tradicionalnih vrednosti.

Badamijeva od nostalgije veze slatkogorku priču, protkiva opise domaćeg života u Indiji gotovo opipljivim pojedinostima i istražuje sve one male rituale zbog kojih je porodični život i bogat i tako zahtevan. No iako je vezana za Indiju, priča nosi neke univerzalne teme koje premošćuje geografska rastojanja.