Sud dobio Dražin dosije
Pred Višim sudom u Beogradu danas se nastavlja postupak njegove rehabilitacije. Veće na čelu sa sudijom Aleksandrom Ivanovićem nastaviće da saslušava dr Slobodana Markovića, predsednika Državne komisije za istraživanje činjenica o streljanju Mihailovića.
|
O Čiči brine staralac sa Zvezdare
Centar za socijalni rad opštine Zvezdara, na čijoj teritoriji je bilo poslednje Mihailovićevo prebivalište, postavio je Čiči staraoca u postupku za utvrđivanje njegove smrti. Prema dosadašnjim podacima, kuća u kojoj je Mihailović bio poslednji put nalazi se u Bregalničkoj ulici, na toj opštini. Advokati koji su tražili rehabilitaciju dostavili su sudu i izvod iz matične knjige rođenih opštine Ivanjica u kojoj je Draža rođen. |
Sud će se upoznati i sa još nekoliko dokumenata koji su u međuvremenu pristigli. Reč je o "papirima" koje su pronašli članovi Državne komisije, a među kojima su i dokumenti britanskih tajnih službi. Oni pokazuju da je tužilac u Dražinom postupku Miloš Minić - falsifikovao optužnicu!
Do rehabilitacije, međutim, svakako ne može da dođe dok Prvi osnovni sud u Beogradu, u vanparničnom postupku, ne proglasi generala mrtvim. Ovaj sud je 16. marta objavio poziv svima koji nešto znaju da se jave do 16. aprila.
Pre tog roka, prema rečima Gordane Vuković, portparola Prvog suda, ne može biti održano ročište na kom će se konstatovati da je Mihailović mrtav.
Kada komandant Kraljeve vojske bude proglašen mrtvim, Viši sud moći će da završi sa postupkom rehabilitacije.
- Nakon saslušanja dr Slobodana Markovića, sud će ceniti ostale dokaze koje su mu predlagači dostavili - kaže Dušica Ristić, portparol Višeg suda.
A šta sadrže novi dokazi koji potvrđuju da je optužnica falsifikovana? U optužnici, a kasnije i u presudi, Mihailović se tereti da je organizovao susret sa visokim nemačkim predstavnikom Šterkerom, u septembru 1944. Britanski dokumenti otkrivaju da je taj sastanak, u stvari, organizovao šef američke vojne misije Mekdauel. On sam je to potvrdio Vladi SAD i predstavnicima britanske ambasade u Vašingtonu.
Minić je do ovih podataka došao godinu i po ranije, tokom prvog javnog suđenja organizaciji Draže Mihailovića. Tada su se na optuženičkoj klupi Vojnog suda Prve armije našli advokat i prevodilac Đuro Đurović i njegovi saborci, četnički komandanti Vojislav Lukačević i Dragutin Keserović. U jednom trenutku, Minić je zatražio da se suđenje zatvori za javnost, pa su u sudnici ostali on, optuženi i sudije. Pretpostavlja se da se tada saznalo da iza organizacije sastanka stoji Mekdauel, a ne Mihailović. To je ostalo tajna do ovog dana.
Đurović je osuđen na 20 godina robije sa prisilnim radom, konfiskacijom cele imovine i gubitkom građanskih prava na 10 godina. Streljanje je izbegao samo zahvaljujući tome što nije bio i vojnički angažovan. Za Lukačevića i Keserovića nije bilo spasa.
Sudu bi trebalo da bude dostavljen i materijal iz Arhiva Srbije koji takođe ide u prilog tvrdnjama da je suđenje bilo montirano.