Svetsku krizu izazvao višak testosterona
Svet bi bio mnogo lepše mesto da se finansijska tržišta prepuste ženama ili barem starijim muškarcima koji nisu spremi da učine apsolutno sve za uspeh. Globalna kriza se možda može pripisati suludoj želji za brzom zaradom, mačizmu investicionih bankara i brutalnom takmičenju ko će zaraditi brže i više.
Švicarski list "Tages Ancaiger" nadovezao se na priču nedavnog bankarskog disidenta Grega Smita, koji je posle otkaza u Goldman Saksu poslao otvoreno pismo Njujork Tajmsu u kojem s nekoliko slikovitih rečenica opisuje okruženje iz kojeg je izašao. Ključne reči bile su "otrovno" i "destruktivno", a posebno se istakla rečenica da su u firmi svoje klijente smatrali za lutkicama za igru.
Investiciono bankarstvo se još od osamdesetih godina smatra glamuroznim zanimanjem s jednako glamuroznim primanjima ravnim onima megapopularnih fudbalera ili ličnosti iz sveta šou biznisa. Život japija sa Vol Strita bio je inspiracija za mnoge holivudske filmove, a njihovo okruženje prikazivano je kao svet manično samouverenih, kompetitivnih mačo likova što jašu na talasima testosterona i želje za neslućenim uspehom. Vol Stritom su se šetali samo najbolji đaci elitnih biznis škola i činilo se da ih nije briga za neljudsko radno vreme i vladajuću parolu "ubij ili budi ubijen".
Međutim, aura investicionog bankarstva nekoliko godina unazad potpuno je izbledela. Najbolji diplomci iz branše koji bi se nekada gurali na vratima najvećih banaka, sada razmišljaju o alternativama. Sam Greg Smit, bivši "saksovac", kaže u svom pismu da uslovi rada i mentalitet okruženja odbijaju najbolje kandidate za posao, a u reč mu upada profesor matematike sa Univerziteta Kolumbija koji tvrdi da ideja da investiciono bankarstvo ima društvenu funkciju, odnosno služi podmazivanju kapitalizma, više ne drži vodu.
"Današnjim mladim ljudima u tom sektoru vrlo je teško da veruju da služe ikakvoj socijalnoj svrsi", kaže ovaj profesor.
Investiciono bankarstvo se sve manje vodi racionalnošću, a sve više testosteronom, rekao je Joan Koatc, nekadašnji trgovac za Dojče banku i Goldman Saks. U "Fajnenšl tajmsu" on kaže da višak testosterona može dovesti do linog uspeha, ali u kolektivu ne proizvodi ništa drugo do preteranu agresivnost, opasno precenjivanje samoga sebe i ponašanje po zakonu krda.
On zato savetuje banke da promene politiku zapošljavanja. Na tim mestima potrebno je više žena i starijih muškaraca. To bi prema njegovom mišljenju smanjilo iscrpljujuće satnice, atmosferu drame i, možda najvažnije, nagon za visokorizičnim potezima. Mešavina adrenalina, sulude potrebe za dokazivanjem pojedinaca na ključnim mestima i, na kraju, pohlepe, pokazala se kobnom za previše ljudi, da ne kažemo nacija.