Hag traži garancije za Stanišića, Srbija ćuti

Početkom marta, raspravno veće zatražilo je od Vlade Srbije taj stav, ali, kako se navodi u današnjem nalogu, iz Beograda nije stigao nikakav odgovor.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Prvi put, Tribunal ih je na privremenu slobodu pustio od decembra 2004. do februara 2008. U aprilu 2008, Tribunal je počeo proces u odsustvu Stanišića koji zbog bolesti i teške depresije nije bio u stanju da bude prisutan u sudnici. On je odbijao da proces prati preko video veze iz pritvora.

Apelaciono veće Tribunala zatim je usvojilo žalbu Stanišićeve odbrane, poništilo početak procesa i Stanišića u junu 2008. privremeno oslobodilo i uputilo na lečenje u Beograd. Novo pretresno veće u aprilu 2009. naredilo je Stanišiću i Simatoviću da se vrate u sudski pritvor, a novo suđenje počelo je krajem maja te godine.

Više puta, sud je Stanišića i Simatovića puštao na privremenu slobodu i tokom procesa, uz garancije vlasti Srbije.

Veće je, stoga, za 28. mart zakazalo raspravu o ovom pitanju i pozvalo Srbiju da u njoj učestvuje i izjasni se o garancijama koje traže branioci Stanišića i Simatovića. Vlastima u Beogradu, sudije su ostavile i mogućnost da taj stav sudu do 26. marta dostave u pisanom obliku posle čega bi rasprava bila otkazana.

Sudije su ponovile da stav Srbije o zahtevima za privremeno oslobađanje Stanišića i Simatovića smatraju relevantnim za odlučivanje da li će optuženi biti pušteni.

Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić i njegov pomoćnik Simatović optuženi su za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1992-95.

U zahtevu za privremeno oslobađanje tokom uskršnjih praznika i pauze u suđenju, Stanišić je, između ostalog, tvrdio da vlasti u Beogradu, iz njemu nepoznatih razloga, od maja 2011. godine odbijaju da odgovore na njegovo traženje garancija za privremeno oslobađanje.

Stanišićevi branioci stoga su zatražili da Tribunal pozove Srbiju da objasni razloge za to.

Simatovićeva odbrana u svom zahtevu naznačila je da je u novembru i decembru 2011, kao i u martu ove godine, tražila garancije od Vlade Srbije, ali da joj nije stigao nikakav odgovor.

Tribunal, koji je do sada državne garancije smatrao neophodnim za privremeno oslobađanje optuženih, Simatovića, stoga, u decembru prošle godine nije pustio na privremenu slobodu.

Simatovićeva odbrana sudu je predložila i da predstavnike Srbije o ovome sasluša na raspravi u Hagu, ali i da naloži vlastima u Beogradu da odgovore na Simatovićev martovski zahtev.

U novembru 2011. godine, pred Tribunalom je došlo do spora između odbrana Stanišića i Simatovića i vlasti Srbije. Branioci su tražili da Tribunal obaveže vladu u Beogradu da im dostavi izvesne dokumente u vezi sa radom SDB Srbije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije.

Tokom rasprave u Hagu, šef kancelarije Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Tribunalom Dušan Ignjatović rekao je da su vlasti u Beogradu bile "iznenađene" tim zahtevom odbrane s obzirom na to da su još dostavile "stotine i hiljade" dokumenata službi bezbednosti.

U prisustvu predstavnika BIA, Ignjatović je spor nazvao "nepotrebnim" i predložio da sa braniocima razmotri koji su im dokumenti potrebni.

Pretresno veće se zatim složilo s tim predlogom i odbilo da Srbiju obaveže na dostavljanje dokumenata.

Do kraja suđenja Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo u aprilu 2009, ostaje da bude saslušano još nekoliko svedoka odbrane drugooptuženog. Pauza u procesu trajaće od 30. marta do 30. aprila.