Sveća rasteruje demone
U tom redosledu je prvi i neizostavan propis da se samrtniku upali sveća, s tim što je Vuk Karadžić, sakupljajući i tumačeći običaje, objasnio da je to zato što će u suprotnom pokojnik "na onome svetu ići po mraku i neće se videti s ostalima".
To ipak nije pravi razlog, nego je po sredi strah da će u telo iz koga je duša tek izašla, prokrijumčariti se neka druga, zla duša i onda bi mrtvac mogao da se povampiri, pošto vampir i postaje tako što u njega "uđe nekakav đavolski duh i oživi ga", kako je inače Vuk opisivao vukodlaka. I takvo verovanje da će se mrtvac povampiriti ako mu se u samrtnom času ne pripali sveća, postoji u srpskom narodu. Sveća se pali protiv zlih duša za koje se zna da se kao i svi demoni, plaši vatre.
Odmah pošto je izdahnuo, mrtvome se zaklapaju oči i vezuju usta. To je dužnost najbližih rođaka. Zato su u vreme srpsko-turskog rata 1912. starije žene u Ohridu molile srpskog komandanta da uvek budu pozvane kada bi koji srpski vojnik u bolnici umro, da bi mu zatvorile oči. Jasno je zašto se mrtvome vezuje brada, da kroz otvorena usta ne bi u mrtvo telo ušla kakva zla duša, jer, kako kaže poslovica, "duša jedna vrata ima", tj. i ulazi i izlazi na usta. Iz straha od ulaska zle duše, a ne iz bon-tona, potiče i običaj da se prilikom zevanja pokrivaju usta šakom. Međutim, još nije do kraja protumačeno zašto se mrtvacu zatvaraju oči. Jedno tumačenje je da se to čini iz straha od njegovih zlih očiju.
Obavezno je i kupanje mrtvaca i u isto vreme oblačenje. U nekim krajevima Srbije se oba čine dok je samrtnik još živ. Mrtvome se oblači čisto, i po mogućstvu, novo rublje i haljine, a pri tome se ne sme zaboraviti kapa i obuća. Ako se zna da se čovek ritualno kupa prilikom rođenja i venčanja, a tako je kod svih indoevropskih naroda, moguće je da i taj čin ima ulogu duhovnog očišćenja.