Variola vera i dalje preti

"Znamo da virus tamo zvanično postoji i čuva se da bi se sprovodila određena naučna ispitivanja. Međutim, sve dok ga neko ima postoji realna opasnost od ponovne pojave epidemije variole“, kaže za "Alo!“ profesor dr Dragan Mikić, načelnik prvog odeljenja Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Profesor Mikić ističe da nije sasvim isključeno da ovaj opaki virus, koji je tokom prethodnih vekova usmrtio milione ljudi širom sveta, u tajnosti čuva još neko.

- Biološko oružje nazivaju atomskom bombom siromašnih naroda, zbog čega je strah najmoćnijih zemalja na svetu od njegove upotrebe potpuno opravdan. Stalno je prisutna sumnja da biološko oružje u tajnosti čuvaju neke u tehnološkom smislu manje moćne zemlje. Takav je bio slučaj i s Irakom, što je bio jedan od povoda za oružanu agresiju na tu zemlju. Na našim stručnim sastancima, kada se govori o bioterorizmu, pominje se i podatak da su Amerikanci pripremili vakcinu protiv variole za celu svoju vojsku. Bilo je predloga da se virus variole potpuno uništi i stalno se o tome govori. Međutim, takve ideje nisu prihvaćene od svih niti su sve zemlje potpisale konvenciju o zabrani proizvodnje i čuvanja bioloških agenasa - kaže profesor Mikić i upozorava da uvek postoji bojazan da neka teroristička grupa dođe u posed virusa variole i upotrebi ga za ispunjenje svojih ciljeva.

U savremenom svetu u kojem ljudi praktično nemaju nikakvu otpornost prema virusu variole, posledice njegove ponovne pojave i širenja mogle bi da budu nesagledive, ističe ugledni infektolog.

Profesor Mikić navodi da je strah od širenja variole opravdan jer se od 1979. ne sprovodi redovna vakcinacija nigde u svetu, pa ni kod nas.

- Strah je opravdan i zbog činjenice da je u ranijim epidemijama variole zabeležena smrtnost i do 40 odsto, a vakcinu protiv variole nemamo jer nemamo ni virus. U slučaju da na nekoj teritoriji dođe do epidemije variole, pitanje je kako bi se napravila i nabavila vakcina protiv te opake bolesti - objašnjava profesor Mikić i podseća da su i lekari VMA aktivno učestvovali u suzbijanju epidemije variole u Jugoslaviji, 1972 godine.

Profesor ističe da je tada bolest praktično prepoznala majka jednog obolelog Albanca u Prizrenu, koja je rekla da joj liči na arapske boginje. Veoma brzo nakon toga, potvrda je došla od naših eksperata iz Beograda, koji su iskustva sticali boreći se protiv variole u Africi. Naime, prethodna epidemija variole u Jugoslaviji bila je 1930, pa su retki bili lekari koji su 1972. imali iskustva s variolom. Ta činjenica nas upozorava da danas, tačno 40 godina od izbijanja poslednje epidemije variole vere u našoj zemlji, moramo sprovoditi kvalitetnu i stalnu edukaciju naših lekara i u toj oblasti, potencira profesor Mikić.

- Tadašnja vlast je marta 1972. nekoliko dana kasnila sa zvaničnom objavom epidemije. Spekulisalo se da je to urađeno zbog turističke sezone u tadašnjoj Jugoslaviji i da je iz istog razloga objavljeno da je epidemija završena, iako je bilo pojedinačnih slučajeva variole sve do maja 1972. Za vreme epidemije, zbog zaraze u Beogradu se "svako svakog bojao". Međutim, tadašnji lekari i medicinsko osoblje su se hrabro suočili sa svim opasnostima, pa i mogućim smrtnim ishodom. To potvrđuje i podatak da je smrtnost od variole među njima bila veća u odnosu na opštu populaciju, odnosno veća od 20 odsto. Da se po bolnicama variola odlično širi govorila je brojka od 84 osobe koje su zaražene u zdravstvenim ustanovama tokom epidemije variole - navodi profesor Mikić.

O tome da li je epidemiju u Srbiju doneo Ibrahim Hoti, Albanac sa Kosova, ili je variola bila sredstvo biološkog rata, profesor kaže:
- Zvanično je prihvaćena prva verzija, ali je ostao crv sumnje da je to nama tada ipak bilo ubačeno, pa makar i preko samog Hotija. U svakom slučaju, bilo bi opasno da potpuno zaboravimo na činjenicu da "bolest često rešava ljudske sudbine, a da epidemije zaraznih bolesti rešavaju sudbine naroda“, i to ne samo kada je reč o varioli.