Vojislav Šešelj - čovek zemljotres

Rođen je u Sarajevu, 11. oktobra 1954, u siromašnoj porodici. Porodica Šešelj potiče iz Donje Hercegovine, iz sela Mareva Ljut u Popovom polju. Bili su podstanari i živeli u sobi u zgradi stare železničke stanice, jer je njegov otac Nikola Šešelj bio kondukter u ŽTP-u Sarajevo.

- Roditelji su mi pričali da je toliko vlage bilo u toj sobici da ako stave cipele pod krevet, one za nekoliko dana pozelene. Nismo imali kupatilo ni vodu, pa sam u klozet morao da idem na železničkoj stanici - ispričao je jednom prilikom Šešelj. Otac je često zbog posla bio na putu, a majka Danica nije radila. Ipak, ponekad je pomagala pijačnim prodavcima i popravljala kućni budžet. Pomagao joj je i mali Voja.

- Počeo sam da radim sa 10 godina. Bio sam na železničkoj stanici carinski magaciner, pa smo otac i ja nosili pakete.

Kaže da je još u prvom razredu pročitao skoro 100 knjiga dečje literature. Umeo je kao dečak da se potuče, a prvi televizor otac je kupio kad je bio u šestom razredu. U školi je često zbog nestašluka dobijao batine od učitelja, koji je bio Crnogorac.

- Tukao nas je lenjirom, udarao packe po rukama, šamare, vukao za uši, vukao za kosu i za najobičniji nestašluk. Voleo sam da prkosim i teram inat, pa me batine nisu zaobišle.

Šešelj priča da je u ljubavi idealista, pa se sa dečacima tukao, a sa devojčicama družio.

- U jednu devojčicu sam se skoro smrtno zaljubio u drugom razredu i to je trajalo skoro kroz celu osnovnu školu.

U Savez komunista Jugoslavije Šešelj je primljen sa 17 godina, kao priznanje za zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa u Banjaluci. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu za dve godine i osam meseci 1976, a zatim i magistrirao 1977. godine. Doktorirao je u Beogradu dve godine kasnije. Najmlađi je doktor nauka u tadašnjoj SFRJ.

Članska karta komunističke partije oduzeta mu je 1981. godine, izbačen je iz partije i sa Beogradskog univerziteta, gde je radio kao asistent. Uhapšen je zbog nacionalizma i osuđen na osam godina zatvora. U zatvoru je proveo dve. Na kaznu zatvora drugi put je osuđen 2. oktobra 1990. godine, zbog pokušaja rušenja Kuće cveća i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u odbranu Republike Srpske Krajine. Po izdržanoj kazni ponovo je uhapšen 23. oktobra iste godine i osuđen na 45 dana zatvora.

Šešelj se dva puta se ženio. Prva žena mu je bila Vesna Mudreša, sa kojom je dobio sina Nikolu 1984, dok je bio u zatvoru. Ubrzo posle razvoda se oženio sadašnjom suprugom Jadrankom, koja tvrdi da se za njega udala jer je inteligentan i šarmantan. Imaju tri sina: Aleksandra (1993), Mihaila (1996) i Vladimira (1998). Od sina Nikole ima unuke Vojislava (2002) i Ljubomira (2004). Nikoli je kum na krštenju bio Vuk Drašković, dok je Nikolinim sinovima kumovao Tomislav Nikolić.

Šešelj je predsednik Srpske radikalne stranke od njenog osnivanja, 1991. godine. Više od 10 godina biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini Savezne Republike Jugoslavije. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Srbije, a od 1996. do 1998. bio je predsednik opštine Zemun. Sve vreme Šešelj je nastupao sa izrazito nacionalnih pozicija.

Sa Slobodanom Miloševićem je prošao put od ljubavi do mržnje i natrag. Sam Milošević govorio je da je Šešelj njegov omiljeni opozicionar, a ponekad je tvrdio da je "oličenje nasilja i primitivizma".

Sa Vukom Draškovićem Šešelj se okumio i napravio stranku. Otad su se više puta posvađali, ali njegova supruga Jadranka i dalje sa Danicom pije kafu. Sa drugim kumom je imao još manje sreće, jer mu je sadašnji lider naprednjaka Tomislav Nikolić žustri politički protivnik.

Haški tribunal je Šešelja optužio u januaru 2003. za ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Optužen je da je "govorima i izjavama doprineo da izvršioci stvore odluku da počine navedene zločine". Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu 2003, gde je čitave četiri i po godine čekao samo na početak suđenja.