Šešelj: Članovi suda su amoralni i neznalice

Šešelj je istakao da ga ne mogu ni optužiti ni suditi za ono što se zove "govor mržnje", već da ga mogu optuživati (prema međunarodnom pravu) samo ako je pozivao na genocid, što on nikada nije činio niti je tužilaštvo ikada našlo ili citiralo takvu njegovu izjavu.

U Britaniji su raspravljali o "govoru mržnje" i zaključili da se za tako nešto ne mogu izricati zatvorske kazne. Protiv nečijih ideja možete se boriti samo idejama, naveo je lider radikala.

Šešelj je podsetio da se osamdesetih godina prošlog veka zalagao da bude pušten na slobodu Alija Izetbegović - pisac "Islamske deklaracije", bez obzira na ono što piše u toj deklarciji - jer je reč o slobodi govora, ma šta pisalo u knjizi.

Ali, čim je Izetbegović pokušao da to oružjem provede u delo, ja sam mu se suprotstavio - to je razlika, objasnio je Šešelj.

Možete mrzeti to što sam govorio ili pisao ili me nazivati lošim i zlim čovekom, ali me ne možete optuživati za moje govore i tražiti kaznu, sem u slučaju poziva na genocid, rekao je Šešelj.

Govoreći o optužbama za deportaciju i nasilno preseljavanje Hrvata, Šešelj je upitao tužilaštvo da mu navede bar jedan primer Hrvata koji je deportovan iz Srbije.

Mnogi Hrvati su, na primer, u selu Hrtkovci u Vojvodini, uzimali izvode iz krštenica u katoličkoj crkvi da bi dobili putovnicu, jer Hrvatska nije priznavala pasoš SFRJ. To je zato što je zvanični Zagreb diskriminisao pravoslavne - dodao je on.

Šešelj je poručio tužilaštvu i Haškom tribunalu da su oni "laka meta za napade", jer nikada nisu procesuirali nikoga za mnogobrojna ubistva i progone Srba iz Zagreba, Siska, Osijeka, Varaždina... koji su isterani s posla još pre bilo kakvih ozbiljnih sukoba u Hrvatskoj.

Deca su maltetirana u školama, a odrasli ostavljani bez posla - rekao je Šešelj i poručio tužilaštvu i Tribinalu da su oni i zbog toga - kompromitovani.

Šešelj je negirao u završnoj reči na suđenju pred Haškim tribunalom optužbu da je 1992. "govorom mržnje" počinio progon Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.

Napominjući da je, po međunarodnom pravu, uslov za počinjenje krivičnog dela progona postojanje "rasprostranjenog i sistematskog napada" na hrvatsko stanovništvo, Šešelj je naglasio da takvog napada niti oružanog sukoba u Vojvodini 1992. nije bilo.

"U nedostatku bilo kakvog napada, vi moj govor tretirate kao napad ... E, ne može ... Verbalni delikt ne može biti tretiran kao napad ... Pošto nije bilo napada, ne može biti ni krivičnog dela progona", kazao je optuženi.

Šešelj je opovrgavao i navod optužnice da je hrvatsko stanovništvo
bilo "deportovano i prisilno premešteno" iz Hrtkovaca.

"Da biste me osudili, morate dokazati da je bar jedan Hrvat deportovan. Znate li kako se sprovodi deportacija? ... Nijedan jedini Hrvat nije deportovan", tvrdio je Šešelj.

On je kazao da je u Hrtkovcima "došlo do prilično velike razmene imovine između Srba proteranih iz Hrvatske, koji su mogli da ponesu samo kofere, i Hrvata iz Hrtkovaca koji su mogli više puta da putuju u Hrvatsku i da merkaju imovinu".

"Da li je deportacija ako je Hrvatu neprijatno bilo da živi pored velikog broja srpskih izbeglica, verujem da im je bilo neprijatno, i ako ode u Hrvatsku više puta, merkajući imovinu, a onda sklopi ugovor o razmeni, često pred hrvatskim vlastima", upitao je Šešelj.

Osvrćući se na govor koji je u maju 1992. održao u Hrtkovcima, a kojim je, prema optužnici, počinio progon Hrvata, Šešelj je izjavio da bi "sve što je izjavio tada, izjavio i danas".

"Nikakav spisak Hrvata koje bi trebalo proterati nije bio pročitan. Pročitan je spisak Hrvata koji su već napustili Hrtkovce i koji su se prijavili u Zbor narodne garde ... Nisam ja to čitao, ali kao da jesam", rekao je Šešelj.

On je naveo da, umesto toga, njega optužuju da je držao kažnjive govore, mada je on, kako je rekao, tek reagovao na sve to što se dešavalo na terenu i na hiljade srpskih izbjeglica koje su zapljusnule Srbiju.

Šešelj je podsetio da je sve svoje govore stavljao u knjige i dodao da se ni jednog ne stidi i da ih je sve ponavljao u sudnici.