Đinđić bi se stideo ove vlasti

Svi državni problemi čije je rešavanje pokrenuo i dalje čekaju u redu.
Analitičari ukazuju da je pokojni premijer uz zdušno zalaganje za Srbiju u Evropi, stabilnu ekonomiju i Kosovo u Srbiji ostao upamćen kao čovek za vreme čijeg mandata je pokrenuta demokratizacija društva, ekonomske i socijalne reforme.

Međutim, dinar koji je u njegovo vreme bio stabilan sada se se davi, a nigde pojasa za spasavanje, Kosovo je "iskliznulo" iz Srbije, a putem ka Evropi idemo onako kako je on govorio da ne treba, brzinom puža. Da Srbija više ne liči mnogo na zemlju Đinđićevih obećanja, mišljenja je politički analitičar Đorđe Vukadinović.

- Srbija se dosta promenila u odnosu na mutne godine, mnogo petookrobarskih obećanja nije ostvareno, a mnogo je mistifikacije u vezi sa političkom pozadinom ubistva Đinđića - kaže Vukadinović.
Pozadina atentata godinama muči Đinđićevu majku Milu koja je uoči pomena rekla da sadašnji vrh DS-a ne bi bio na vlasti da je njen sin živ.

- Od kada je moj sin ubijen, nemam nikakav kontakt sa ovom DS, a oni ga pominju samo na godišnjicu, i zato što moraju. Znaju dobro da ne bi bili ovo što jesu, ne bi došli do izražaja da je Zoran i dalje tu - kazala je ona.

Tadić se kasno setio Lider DS-a i države Boris Tadić se sada zalže za razvoj malih i srednjih preduzeća. Prema rečima ekonomskog stručnjaka Konstadina Pušare, Đinđić je kao moderni političar bio za taj EU koncept u strukturnim reformama, da bi se DS okrenuo drugoj koncepciji, a strukturne reforme nikada nisu sprovedene. - Mala i srednja preduzeća, kao i sada su pominjana su samo u predizbornim kampanjama. Vlast im se vraća jer je uslov EU da budu sprovedene ustavno-pravne i reforme administracije, kao i strukturne shodno resursima države, a iza kojih će Brisel stati - objasnio je Pušara.

Đinđić je žurno grabio u EU, verujući da taj put može da se pređe za manje od decenije, a ovih dana Srbija se izborila tek za kandidaturu, bez datuma otpočinjanja pregovora.

Bivši premijer i Đinđićev bliski saradnik Zoran Živković smatra da bi Srbija, da je Zoran živ, odavno bila kandidat za EU i u finišu borbe za ulazak u evropsku zajednicu, a Kosmet podeljen s tim da je sever pokrajine u Srbiji, a delovi južno od Ibra sa visokom zaštitom.

- Javna preduzeća ne bi bila generator korupcije, već privatna, kontrola budžeta bi bila transparentna, sloboda medija mnogo, mnogo veća, a sa Crnom Gorom bi se rastali kao dva brata koja žive svako u svojoj kući, a ne bismo stvorili neprijatelja - kaže Živković.

Analitičar Dušan Janjić kaže da, gledajući pojedinačne reforme, nijedna nije dovršena.

- Danas mnogi političari profitiraju od Đinđićeve eliminacije ili od otvaranja ka svetu - kaže ovaj analitičar.

Dinar dvostruko slabiji Po dolasku Zorana Đinđića u premijersku fotelju 2001, domaća valuta je stabilizovana, a 60 dinara za evro i tako je bilo sve do dana njegovog ubistva kada je odnos dinara prema evru bio 61:1. Već 2005. za evro bilo potrebno 85 dinara, da bi danas dostigao 111 dinara. Situacija na valutnom tržištu je do te mere destabilizovana da ne pomaže ni intervencija Narodne banke Srbije koja je u par navrata prodala 30 miliona evra deviznih rezervi da zaustavi pad domaće novčanice.   Patriotizam Đinđić je pokušao da uspostavi vezu između Srbije i Kosova, Albanaca i Srbije, da bi država imala neki uticaj u pokrajini. Na primedbe je odgovarao oštro: - Za mene je patriotizam da mi deca ostanu u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote - uzvraćao je pokojni premijer.