Stručnjaci: Uvesti seksualno obrazovanje u srednje škole

Tinejdžeri se upuštaju u seksualne odnose bez ikakvog predznanja o zaštiti i rizicima

 

O seksu se i dalje u većini škola priča samo na velikom odmoru. Na časovima je ova tema uglavnom tabu.

Na vrhu liste po broju maloletničkih trudnoća

I dok u svetu prave kondome za dečake od 12 godina, a o polnim odnosima uče i đake prvake, kod nas seksualno vaspitanje ne postoji ni u srednjim školama. A na neslavnom smo vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je aktivno, a tek svaki treći koristi zaštitu.

Svake godine oko 5.000 devojaka starosti između 15 i 19 godina zatrudni, a samostotinak se odluči da rodi dete. Svaka dvadeseta devojka, ili u proseku po jedna u svakom razredu, zatrudni u toku jedne školske godine.

Međutim, u Ministarstvu prosvete i nauke kažu da trenutno ne razmišljaju o uvođenju novog predmeta.

"To bi uvećalo nedeljni fond časova koji je zakonski regulisan. Teme iz ove oblasti su, u osnovnom obrazovanju, sadržane u predmetu Biologija. Postoji i program zdravstvenog obrazovanja koji se organizuje na odeljenskoj nastavi, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i nevladinim organizacijama", kažu u sektoru za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Ministarstva prosvete.

Deca treba da znaju kako da se zaštite i koji su sve rizici

S druge strane, medicinska struka smatra da bi seksualno obrazovanje trebalo uvesti đacima, i to u niže razrede osnovne škole. Tako bi, istovremeno sa sazrevanjem, učili šta se događa sa njihovim telom, koje su potencijalne opasnosti i kako bi trebalo da se ponašaju i brinu o svom zdravlju.

"Seksualno vaspitanje trebalo bi uvesti u sistem redovne škole od desete godine. "Najbolje bi bilo da se sam predmet ne zove tako, već da bude zdravstveno vaspitanje. Na pragu fiziološke zrelosti i pred sam pubertet mladi bi tako na njima prilagođen i interesantan način upoznali i naučili kako da sačuvaju svoje zdravlje i da ga unaprede. Mogli bi da uče i o polno prenosivim bolestima, pravilnoj ishrani, fizičkim aktivnostima, higijeni...", priča doc. dr Ana Mitrović Jovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Vrlo brzo, smatra Mitrović Jovanovićeva, rezultati bi se odrazili i na smanjenje maloletničkih trudnoća, broj abortusa i zaštitu reproduktivnog zdravlja. Smanjila bi se, navodi, rasprostranjenost polno prenosivih bolesti.

Ove bolesti svoj epilog, kasnije, dobijaju u povećanom broju parova koji ne mogu da dobiju potomstvo, većem riziku od vanmateričnih trudnoća i karcinoma grlića materice.

Većina evropskih zemalja, objašnjava naša sagovornica, ovu vrstu obrazovanja uvela je još polovinom prošlog veka. Svaka preventiva je, dodaje, jeftinija od lečenja i višestruko korisna.

"U praksi vidim da mladi nemaju dovoljno znanja. Često dobijaju poluinformacije, pa i sebe i svoje partnere dovode u problem", kaže dr Ana Mitrović Jovanović.

A da bi problema bilo što manje, u Švajcarskoj proizvode kondome koje mogu da koriste već dečaci uzrasta od 12 godina. Britanci, koji sa nama prednjače u broju trudnoća među adolescentkinjama, kako bi popravili zabrinjavajuću statistiku, seksualno vaspitanje uveli su već od prvog razreda osnovne škole.

Njihov primer dokaz je da se greške dešavaju i tamo gde je mnogo truda uloženo. Čak i u Švedskoj, koja od 1955. godine o seksu uči decu u školi, događaju se propusti. Tako su, na primer, četiri devojčice zatrudnele jer su podelile jedno pakovanje kontraceptivnih pilula, misleći da je i jedna pilula dovoljna.

Ali stručnjaci kažu da se informisanje tinejdžera mora isplatiti na duge staze. U Danskoj se, recimo, hvale da poslednjih dvadeset godina nisu imali nijedan adolescentski abortus. Zato je seksualno obrazovanje Srbiji preko potrebno.