Boks meč Beograda i Prištine (1): Ne bih bio u koži Srba

Depresija, nezadovoljstvo, frustracija, tako general Erhard Drevs oslikava raspoloženje Srba severa KiM zbog moguće odluke Beograda da ukine institucije, zavrne slavine za opštinske plate i minimalce u firmama koje odavno ne posluju.

- U takvoj situaciji ja bih se plašio za svoju budućnost. Svestan sam koliko se građani na severu oslanjaju na novac iz Beograda, i da se pitaju kako će bez te podrške. Oni očigledno ne očekuju ni od koga da umesto Beograda preuzme tu ulogu, naročito ne od Prištine. Istovremeno i srpske vlasti se slažu da se uspostavi carina na prelazima na severu, čime je prekinut šverc. Nedavno sam pričao sa

Bosna teži slučaj General Erhard Drevs šest meseci je proveo i u Mostaru (od decembra 2001. do maja 2002). Poredeći situaciju, kaže da je u Bosni i Hercegovini daleko komplikovanije nego na Kosovu. - Konflikt na Kosovu je površinski vidljiv i na kraju možda i dođe u do nekog rešenja. U Bosni ne vidim neko trajno rešenje, koje bi svima odgovaralo. Koliko godina je prošlo od kada sam bio tamo, a stvari su se samo malo promenile na bolje. Čak i u školama su deca razdvojena po etničkoj pripadnosti, uprkos činjenici da svi govore istim jezikom. Ali, ako bi stvarno postojala želja ljudi za žive zajedno u jednoj državi, onda ne biste odvojili mlade.

jednim Srbinom koga sam usput sreo. Rekao mi je: "Mi smo siročići! Nećemo prihvatiti Prištinu za oca, a sada nas i majka Beograd napušta" - priča komandant NATO snaga na Kosovu.

On može da razume želju Srba na Kosovu da žive u Srbiji, kao i njihov strah da bi stvari mogle da se promene. Dodaje da nije sve pitanje politike.

- Mnogi problemi su vezani za finansije. Ukoliko nema ekonomije, nema ni budućnosti. Ovde stalno govore o stranim investicijama, ali dokle god se problemi ne reše, niko neće ulagati novac - kaže 59-godišnji general nemačke vojske, koji iza sebe ima 41 godinu vojnog staža.

I Beograd i Priština treba što pre dođu do političke nagodbe po pitanju severa Kosova.

- Ali, taj dogovor mora biti prihvatljiv i za narod koji tamo živi. Probleme na severu nemaju pregovarači, nego narod koji takođe tamo živi. Pitanje je može li mu se nametnuti bilo kakva politička odluka i sporazum, ukoliko ga bar ne tolerišu. Bilo je planova da se do proleća vojno prisustvo smanji za 50 odsto ako razvoj situacije to dozvoljava.

Drevs podseća da je tokom šestomesečnog boravka na Kosovu obišao sve srpske zajednice, i da se skoro svi Srbi južno od Ibra osećaju sigurnije nego ranije.

- Postoji razlika između Srba severno i južno od Ibra. Južno nema puno vojnika, uglavnom samo patrole. Ali, recimo, i dva švedska vojnika Srbima su garancija bezbednosti, jer razumeju da iza ta dva vojnika stoji jedna evropska država sa svim njenim saveznicima, koji žele mir. Dakle, imaju potpuno drugačiji doživljaj Kfora nego ljudi na severu - kaže general Drevs.

Srpska javnost stekla je negativno mišljenje o misiji Kfora kada su vojnici u septembru prošle godine počeli da ruše barikade na severu Kosova. General Erhard Drevs kaže da se Kfor ne suprotstavlja Srbima, već barikadama.

- Nija važno ko ih gradi, one ugrožavaju slobodu kretanja, a to i bezbednost jesu suština naše misije. Dakle, naša misija se protivi barikadama, a istovremeno srpski narod koji se tamo okuplja stvara utisak u javnosti da su akcije Kfora uperene protiv njega. Ne mogu nikoga da sprečim da to misli, ali podsećam da se u svakom dokumentu koji opisuje poslove misije ponavlja da je Kfor nepristrasna strana. Veoma dobro razumem optužbe srpske vlade, a očekujem i da će u nekom trenutku i vlasti u Prištini da me optuže da ne radim dovoljno da podržim kosovske institucije.

 

Nisam političar, nego vojnik Odgovarajući na pitanje kako je Kfor nepristrasan kada ne dozvoljava Srbima da blokiraju Eulesove carinike koji odlaze na prelaze kako bi punili kasu u Prištini, general Drevs se vraća na Rezoluciju 1244. - Taj dokument sam dužan da poštujem, a jedna od odredbi je da je Kosovo jedinstvena carinska zona i na Euleksu je da je uspostavi. Ako Euleks odluči da ide na administrativne prelaze, moja obaveza je da ih zaštitim i omogućim slobodu kretanja u skladu sa Rezolucijom 1244. Nemam političku poziciju, već obavezu da ih štitim. I upravo postignut dogovor o integrisanom upravljanju prelazima naslanja se na ovaj dokument. Pa, zašto bi se Srbija složila oko integrisanog upravljanja, ukoliko ne misli da je Kosovo jedinstvena carinska zona?