Jerusalim čuva Pećku patrijaršiju
Odluka o uključivanju srpske kulturne baštine na KiM u društvo Jerusalima, Vatikana, Meke i Svete Gore, kako pišu beogradske ”Večernje novosti”, doneta je na skupu u Briselu. U krugu svetinja prvog reda naći će se naša Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, koje je Unesko stavio na listu svetske kulturne baštine. Osim ovih, kao celina, biće zaštićeni i ostali vredni pravoslavni hramovi na KiM.
Na projektu međunarodnih eksperata za religiju, istoriju i pravo ”Sveta mesta i multikulturni dijalog”, koji podržava i Evropska unija, radi se već dve godine, a konkretni rezultati očekuju se već krajem 2013.
U ovom timu Srbiju predstavlja prof. dr Sima Avramović sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Na projektu radi sa kolegama iz desetak uglednih univerziteta.
- Na skupu u Briselu insistirao sam na zaštiti srpskog identiteta naših svetinja i njihovih vlasničkih prava - rekao je profesor Avramović za ”Večernje novosti”. - Kako ne sumnjam da će pokušaji proglašavanja srpske baštine za kosovsku biti nastavljeni, ovo će biti veoma snažna zaštita protiv ovakvih napada.
Sveta mesta ”ničija zemlja”Ideja koja je u Brisel stigla iz Beograda jeste da srpski manastiri na KiM dobiju neku vrstu statusa eksteritorijalnih svetih mesta. To bi značilo da se prostor na kome se oni nalaze smatra ”otvorenom” teritorijom za sve koji u njih dolaze sa dobrim namerama. Ovaj predlog naišao je na razumevanje u Briselu, gde je pomenuta ideja da bi sva najznačajnija sveta mesta trebalo da imaju ”specijalni, autonomni” status. |
Poslednji pokušaj ”otimanja” srpskih svetinja bio je na Komitetu svetske baštine Uneska juna prošle godine, kada je Priština lobirala da se manastiri zavedu kao ”srednjovekovno dobro Kosova”, a ne Srbije. Žestokom diplomatskom ofanzivom Srbija je uspela da osujeti ovo podmetanje.
Osim zaštite, ”klasifikacija” svetih mesta omogućiće srpskim manastirima na KiM finansijsku samostalnost - da ekonomski ne zavise čak ni od naše države. Sa mrtve tačke trebalo bi da pomeri i restituciju crkvene imovine, ali i da ubrza povratak Srba koji su živeli u okruženju svetinja.
Ideja je da buduća obnova svetih mesta na KiM bude u rukama stručnjaka iz Srbije, kako bi se zaštitio njihov identitet i ne bi oštetilo kulturno nasleđe.
- Najvažnije je da, posle obnove, manastiri ne postanu samo muzeji i turističke atrakcije, već mesta aktivnog hodočašća - naglašava naš sagovornik. - Potrebno je i da im se vrate šume, njive i vinogradi. Na njima bi Srbi iz okruženja mogli da rade i od njih da žive. Važno je da su oni oko njih jer nije svejedno da li su oko svetinja ljudi koji žele da im naude ili oni koji ih osećaju kao svoje.