Avantura na Pešterskom grebenu

Na skijama po grebenu - privilegija entuzijasta

Greben je dugačak 70 kilometara, a oni su to uradili za tri dana na turno skijama.

Usput su izveli zimske uspone na najviše vrhove sve četiri planine u sklopu ovog grebena:
- Planina Jadovnik, vrh Katunic 1732mnv
- Planina Revuša, vrh Orlovača 1693mnv
- Planina Ozren, vrh Velika Greda 1586mnv
- Giljeva planina, vrh Jelenak 1617mnv

Netaknuta priroda

Dosta često čujete u medijima: "Pešter, to je Srpski Sibir, Tibet, neviđena zabit… Odmah vas asocira na minus, divljinu, nenaseljeno područije. E pa jeste tako i mnogo više od toga ako zađete duboku u njegovu teritoriju zimi. Najnetaknutija priroda, divljina u pravom smislu te reči.
Fenomen Peštera se lako objasnjava, visoravan koja zadržava 'vazdušni oblak', jednostavno, hladan vazduh nema gde da iscuri i tako stoji mesecima. Najbolje ga je ilustrovati kao vazdušno jezero. Hladi se i ništa čudno što je najniža temperatura u Srbiji ikad zabeležena upravo tamo i to u selu Dolići (minus 39).

Kako navode ovi outdoor sportisti, vreme je bilo sjajno. Svaki dan sunce, noću je najniža temperatura bila do minus 13, sneg idealan. Spavalo se kao i uvek u šatoru, sve su nosili u rančevima i ceo greben je “prošpartan” bez ikakve logistike.

Krenuli su iz Sopotnice a završili su turu na gornjem Pešteru u ataru sela Buđevo i Karajukića bunara.

Najzanimljivije im je bilo što veći deo te teritorije nikad nisu videli, utoliko su više uživali, orjentisali su se najviše po vojnim kartama a najveći utisak im je ostavila Giljeva planina gde su se oduševili prizorima prave zimske divljine u jugozapadnoj Srbiji.

Tragovi čopora vukova, udoline pune vrtača, nanosi snega od 5 metara gde u radijusu od 20 kilometara nema prisustva civilizacije ili bilo kakvih znakova da ljudi na planeti postoje. Retko ko je zalazio u ove predele leti a kamoli zimi.

Zahvalni za pomoć

Veliko hvala Nacionalnom parku Uvac, planinarskom društvu “Kamena gora”, porodici Rakočević i mauntinbajkerima iz Užica koji su pomogli momcima oko logistike dolaska i prenoćišta u Sopotnici kao i odlaska iz Buđeva.

“Turirali” su i noću, mesečina im je pomagala, kažu da će pamtiti ovaj put kao pravi hedonizam kad su u pitanju njihove aktivnosti u prirodi. Daleko od toga da je kondiciono bilo lako… ali je sve to ne bitno kad uživate u neviđenoj scenografiji majke Zemlje.

Pred njima je sad najduži greben Srbije - Stara planina. Na Staru kreću 14. marta. Procena je da taj greben ima preko 100 km, kreće od Vrške Čuke (opština Zaječar) pa preko vrhova Kadibogaz, Sveti Nikola, Midžor , Vražija Glava, Tri Čuke i Kopren do Srebrne Glave (opština Dimitrovgrad) gde se ovaj planinski venac i završava kad je u pitanju naša zemlja.

Ukoliko urade i tu transverzalu, postaće prvi kojima je to uspelo. Do sad niko nije probao nešto slično, čak ni leti ali kako sami kažu, nije to poenta, već uživanje u prirodi, upoznavanje netaknutih predela Srbije, udruživanje organizacija kad je u pitanju promocija naše zemlje i sportova u prirodi, otkrivanje novih destinacija, razvoj outdoor sportova, borba sa samim sobom i aktivnosti u prirodi kao načinu života.