Kad se estetska hirurgija pretvori u ruglo

Umetnik koji živi i radi u Njujorku, a koji se proslavio objavljujući fotografije u elitnim magazinima poput "Njujork Tajmsa", "GQ", "Esquire" i sličnim, rekao je da je portrete slikao isključivo s ciljem da ospori ono što većina ljudi danas smatra uzorom lepote.

Hteo je da pokaže da plastična hirurgija nije uvek najbolje rešenje, jer na taj način možemo izgubiti lepotu koja nam je data prirodom. Filip Toledano je dodao da ga je veoma interesovao odgovor na pitanje da li ljudi mogu da prihvate sebe onakve kakvi jesu, prirodne, i da kao takvi sami stvore lepotu, netaknuti estetikom.

Knjiga sadrži polu akt i akt portrete muškaraca i žena koji su se podvrgli brojnim plastičnim operacijama, poput uvećanja usana, reoblikovanja nosa, uvećanja grudi, podizanja ili modifikacije očnih kapaka i liposukcije tela. Umetnik je slikao po ugledu na portrete iz perioda klasicizma.

U uvodu knjige, autor je napisao: "Lepota je uvek bila relativna stvar. Sada, kada imamo pravo na izbor, da li ćemo na sebi promeniti nešto ili ne, šta bi trebalo da učinimo?", piše u uvodniku ove nesvakidašnje knjige.

Sve fotografije jasno pokazuju da oni koji su se podvrgli velikom broju plastičnih operacija, manje ili više počinju da liče jedni na druge i da se njihova individualnost i posebnost na taj način, sa više operacija vremenom gubi. U pokušaju da se distanciraju od svog prirodnog izgleda, postaju na neki način uniformisani.