Sreda 07.03.2012.
17:34 >> 20:52h
Beta

Tužioci traže 28 godina zatvora za Šešelja

Tužilac Markušen smatra da je krivica Vojislava Šešelja dokazana
 

Na kraju završne reči, tužilac Matijas Markušen je ponovio da je Šešeljeva krivica dokazana i zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svih devet tačaka optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.


Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje - kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

USKORO

reakcije samog Šešelja, reakcije iz regiona...

"Zločinački poduhvat"

Tužilac Markusen je kazao da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, a u kojem je Šešelj učestvovao sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i brojnim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima.


Zastupnik optužbe naznačio je da je "stvaranje Velike Srbije za optuženog razlog postojanja".


"Optuženi je tokom ovog procesa nastojao da sebe prikaže kao žrtvu široke zavere zbog njegove ideologije Velike Srbije da bi prikrio svoju odgovornost za patnje hiljada prognanih, ubijenih, mučenih ljudi koje su prouzrokovane njegovim rečima i delima", kazao je tužilac.


Markusen je naglasio da je Šešelj zloupotrebio svoj politički položaj da propagira mržnju, prikazujući nesrbe kao "genocidne" i "neljude" koji zaslužuju da budu "proterani svim mogućim sredstvima".


"Svojim rečima, optuženi je posejao seme etničke mržnje, a zatim je pomogao da se ono razvije u etničko nasilje", podvukao je zastupnik optužbe, dodavši da su "sešeljevci" koje je vođa radikala regrutovao i poslao na ratišta u Hrvatskoj i BiH ubrzo postali zloglasni zbog zločina koje su počinili.


"Govor mržnje u Hrtkovcima"

Ranije tokom dana, tužilac Liza Birsej je tvrdila da je Šešelj "govorom mržnje" na mitingu u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1995. direktno počinio progon tamošnjeg hrvatskog stanovništva. Prema njenim rečima, tim govorom, Šešelj je "rasplamsao plamen međunacionalne mržnje i zauvek promenio etničku kartu Hrtkovaca".


"Optuženi je postigao tačno ono što je rekao da će uraditi - proterao je Hrvate iz Hrtkovaca i iz Srbije... Posle njegovog govora, eskplodirale su međunacionalne napetosti... On je lično to izazvao, plašeći Hrvate i ohrabrujući srpske izbeglice iz Hrvatske da učestvuju u kampanji progona. Na mitingu je pročitan spisak uglednih Hrvata koji moraju napustiti selo, a Šešelj je rekao da nelojalnima i 'ustašama' nema mesta u Hrtkovcima", dodala je ona.


Šešelj, koji se brani sam, svoju završnu reč izložiće iduće nedelje, od 12. do 15. marta.


Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.

2022 © - Vesti online