Za čišćenje Srbije šest milijardi evra
Šta bi Srbija mogla na kraći, a šta na duži rok da učini kako bi rešila problem oko 3.200 divljih deponija?
- Važno je da Srbija, njena administracija i građani imaju viziju i volju da promenu navike i da životnu okolinu učine lepšom. Poslednjih godina akcijom Očistimo Srbiju, očišćene su brojne divlje deponije, više od pola miliona građana je uzelo metle u ruke, a promoter akcije bio je Novak Đoković. Danas se sa preko 80 odsto teritorije Srbije odnosi komunalno smeće. Dugoročno, ako se podigne infrastruktura preko reciklažnih dvorišta, Srbija će biti potpuno čista.
Koliko bi koštalo rešavanje problema zagađivanja voda, što je prema rečima ministra Dulića najopasniji ekološki problem u Srbiji?
- Danas su za to potrebne investicije oko šest milijardi evra. I to je velika šansa za ulaganja, posebno evropskih kompanija i novih zelenih tehnologija. Mnoge lokalne samouprave izrađuju projektna dokumenta kako bi bili spremni za evropske fondove.
Postoje li namenski fondovi, recimo u EU?
- Apsolutno, mi te pare nemamo, ali ih možemo privući kroz javno-privatna partnertstva, po modelu "izgradi, koristi i predaj". Naši domaći fondovi, posebno Fond za životnu sredinu je to postavio kao prioritet u finansiranju lokalne samouprave.
Da li bi region kao celina mogao da ponudi rešenja za bolju ekološku sliku i održivi razvoj?
- Računamo na region Zapadnog Balkana, tržište od oko 25.000.000 ljudi. Naša organizacija Zelena planeta i Privredna komora Srbije promovišu ideju prekograničnog kretanja otpada. Mala tržišta ne mogu podići kapitalne objekte za tretman otpada.
Može li ekologija biti i poslovna šansa za Srbiju i na koji način?
- Veoma. Mi ćemo podići novu industrijsku granu - zelenu industriju i to su nova radna mesta u obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti, reciklažnoj industriji, preradi otpadnih voda.
Zbog čega nema, čak ni u velikim gradovima, kontejnera za razdvajanje otpada?
- Ima ih, ali nedovoljno. Mi se zalažemo za to da građani selektiraju otpad na mestu nastanka i da on što manje ide na deponiju. Sva istraživanja govore da preko 70 odsto građana hoće da razdvaja otpad u domaćinstvu.
Otpad umesto fosilnih goriva
|