Srbija školuje kadrove za inostranstvo
- U suprotnom, školovaćemo radnu snagu za druge države i razvijenije ekonomije. Istovremeno, meni je indikativno da je u ovoj ekonomskoj krizi na koju se srpska Vlada poziva kao razlog svih naših nedaća, ozbiljna država pokazala da odgovornom politikom i dobrim privrednim ambijentom može da dođe i do smanjenja broja nezaposlenih, baš kako se to desilo u Nemačkoj - kaže Ranka Savić.
Stručnjaci ukazuju na to da je Nemačka i danas najznačajnija imigraciona zemalja Evrope, a njen privredni potencijal je takav da će ona još dugo ostati vodeća evropska zemlja u kojoj je najveći broj Srba našao utočište u potrazi za poslom. Priliv srpskih radnika u Nemačku pratio je na izvestan način jačanje diplomatskih i političkih veza između Bona i Beograda.
Naturalizacija
Najveći deo ekonomske migracije iz Srbije otišao je u Nemačku kao nekvalifikovana i polukvalifikovana radna snaga, a oko pet odsto kao visokoobrazovani stručnjaci. Nije mali procenat ni onih koji se svake godine izjasne kao Nemci. Računica je da se na godišnjem nivou naturalizuje oko 0,6 odsto ukupnog broja naših ljudi koji rade u Nemačkoj. |
Kada je tadašnja Jugoslavija 1957. godine priznala Nemačku Demokratsku Republiku, zvanični Bon je prekinuo diplomatske odnose sa Beogradom i držao ih zaleđene sve do 1968. godine. Te godine su dve zemlje potpisale Sporazum o zapošljavanju naših radnika, Sporazum o zdravstvenom osiguranju i Sporazum o nadoknadama radnicima u slučaju nezaposlenosti, kao i Sporazum o ukidanju viza za boravak do tri meseca u Nemačkoj.
Time su širom otvorena vrata za priliv nove radne snage, da bi već naredne godine u Nemačkoj na radu bilo 226.290 Jugoslovena. Godine 1973. bilo je 535.000, a 1981. godine čak 625.069 jugoslovenskih radnika sa članovima porodica. Od toga, najviše ih je bilo iz Srbije i Crne Gore ( 40 odsto), a zatim iz Hrvatske (24) i BiH (21 odsto).
Sindikalni lider kaže da je ekonomska migracija u današnjem svetu normalna i prirodna pojava, a da svaka država mora da ima dugoročnije mere i politiku kako bi u nacionalnoj privredi uposlila što više svojih građana.
- Nažalost, naša vlada sve rešava danas za sutra. U krajnjoj liniji, naše integracije u EU govore o tome da će naša radna snaga odlaziti i mi to možemo da pozdravimo jer je potreba za egzistencijom potpuno prirodna, ali istovremeno mi želimo da naši kadrovi ostanu u državi i za to je potrebna bolja osmišljenja i realizovana strategija razvoja i zapošljavanja - upozorava Ranka Savić.