Albanci sa juga Srbije opet o pripajanju Kosovu
Predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi izjavio je za agenciju Beta da "program dveju Vlada (Srbije i SCG) iz 2001. godine za rešavanje problema u opštinama u kojima žive Albanci na jugu Srbije, u najvećem delu nije ispunjen i da je to razlog zašto se albanski politički predstavnici pozivaju na rezultate referenduma iz
1992. godine".
"Na tadašnje referendumsko pitanje 'Ko je za političku i teritorijalnu autonomiju u okviru Srbije sa pravom priključenja Kosovu', više od 99 odsto učesnika odgovorilo je pozitivno. Nismo zadovoljni kako se i danas rešavaju problemi Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, otuda i nova politička deklaracija", kazao je Haljimi.
Prema njegovim rečima, današnja politička deklaracija, biće upućena republičkim vlastima i međunarodnoj zajednici, od kojih se traži da se u rešavanju problema Albanca na jugu Srbije koriste isti kriterijumi kao i za rešavanje problema drugih nacionalnih zajednica u zemljama bivše Jugoslavije.
"Iako Koordinaciono telo za jug Srbije postoji 12 godina, situacija, naročito ekonomska, za Albance tog područja se pogoršala, nezadovoljstvo je veliko i u stalnom porastu. Imamo masovni odlazak Albanaca iz te tri opštine, ranije na Kosovo a sada u zemlje Evropske unije", kazao je Haljimi.
Haljimi navodi da se "broj Albanaca u te tri opštine na jugu Srbije od 2001. godine skoro prepolovio, da su mnoga sela u Kopnenoj zoni bezbednosti uz liniju sa Kosovom potpuno opustela, a da se situacija sa Albancima u opštini Medveđa može uporediti sa etničkim čišćenjem".
"Nismo zadovoljni ni integracijom Albanaca u državne strukture - jedina stvarna integracija desila se formiranjem multietničke policije, a ostalo je simbolično. Imamo velikih problema sa priznavanjem diploma iz Prištine, ali i Tirane i Tetova, kao i sa
udžbenicima na albanskom, ali i nastavnim planovima i programima za kulturu i istoriju", rekao je Haljimi, koji je naveo da ne veruje da nezadovoljstvo albanskog stanovništva u opštinama Preševo i Bujanovac može da eskalira u oružane sukobe i
teške incidente koji su im 2000. godine predhodili, kada je započeo polugodišnji oružani sukob, jer situacija nije slična onoj posle rata za Kosovo.
Referendum sa pitanjem o pripajanju Kosovu organizovale su 1992. godine albanske političke partije, bez odobrenja Vlade Srbije koja ga smatra nelegalnim.
U proteklih šest godina Skupština svih albanskih odbornika iz SO Preševo, Bujanovac i Medveđa usvojila je nekoliko političkih deklaracija koje su pozivale na ostvarivanje rezultata tog referenduma.