Šta dobijamo kandidaturom u EU?

Srbija će dobijanjem statusa kandidata dobiti mogućnost da finansira neke projekte koje do sada nije mogla pošto će joj se otvoriti dve nove komponente pretpristupnih fondova - komponenta 4 za razvoj ljudskih resursa, koja obuhvata obrazovanje i socijalnu inkluziju i komponenta 5, za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Sam iznos ostaće isti budući da je pretpristupna pomoć EU do naredne godine utvrđena tekućim višegodišnjim budžetom, a ni za sledeći sedmogodišnji period do 2020. godine planom Evropske komisije nije predviđeno povećanje fondova. Projekti iz novih komponenti finansiraju se preraspodelom novca.

Kako je ranije rekao koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić, može se čak dogoditi da se u prvo vreme nakon dobijanja statusa kandidata iskorišćenost fondova smanji. Razlog je to što se tada uvodi novi, takozvani decentralizovani sistem trošenja novca, u kojem Srbija od Delegacije EU preuzima nadležnost za raspisivanje tendera i kontrolu tokova novca.

Dobra strana toga je što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova, koje koriste članice EU, ali i to što će moći da se finansiraju neki vidovi projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem.

Primeri za to su podrška poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnja infrastrukture, za šta se Srbija, kako najavljuju u Kancelariji za evropske integracije, već priprema, pošto to iziskuje pripremu strateških dokumenata i projektne dokumentacije.

Među projektima koji su u pripremi iz pretpristupnih fondova za regionalni razvoj Mirić je ranije naveo regionalnu deponiju Kalenić za 11 opština u regionu Valjeva i okoline, sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Loznici, regionalnu deponiju u Zaječaru, kao i železničku prugu Stara Pazova-Novi Sad i intermodalni transportni centar u Batajnici. Pored toga, otvoriće se mogućnost i za finansiranje aktivnih mera zapošljavanja.

Za te nove projekte je, međutim, potreban decentralizovani sistem korišćenja fondova, a prema rečima zamenika generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS) Ivana Kneževića, Srbija je sebi za to postavila rok do kraja 2012. godine.

"Potrebno je da obučite nekoliko stotina ljudi za poslove sa kojima se do sada nisu susretali i da uspostavite čitav sistem protoka i dokumentacije i kontrole, kao i finansijski tok", rekao je Knežević, podsetivši da je strategijom iz 2008. godine bilo predviđeno da se taj posao obavi do kraja 2011, ali je rok pomeren.

Među problemima sa kojima će se Srbija suočiti jesu i višegodišnje budžetsko planiranje, koje je potrebno jer su često projekti višegodišnji, kao i nedostatak projektne dokumentacije za predložene projekte.

Sa tačke gledišta približavanja EU, status kandidata je veoma mali korak, dok se pravi napredak ostvaruje otvaranjem pregovora.

Kako je objasnio istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić, davanje statusa kandidata je znak dobre volje, dok tek sa pregovorima počinje aktivno prilagođavanje pravnog i ekonomskog sistema i društva u celini zajedničkom pravu EU.

Ritam integracija tako zavisi i od napretka zemlje u postavljenim kriterijumima, ali i od nerešenih pitanja sa zemljama članicama koje mogu u svakom trenutku da blokiraju put zemlje ka EU, što se u prošlosti dogodilo Hrvatskoj, čiji pregovori su bili blokirani zbog graničnog spora sa Slovenijom.

Uticaj zemalja članica je tim veći što svaku odluku o proširenju donose one, na sastancima ministara i lidera, a neophodna je potvrda i za otvaranje i zatvaranje svakog pregovaračkog poglavlja.

Makedonija je drastičan primer toga da status kandidata ne vodi nužno u skore pregovore - dobila je status kandidata još 2005. godine, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora zbog spora sa Grčkom koja ne priznaje zemlju pod njenim nazivom.

Iako ne donosi praktičnu korist, status kandidata je prema oceni sagovornika EurAktiva dobar za imidž zemlje i element koji nije zanemarljiv u odluci investitora o ulaganju u Srbiju ili širenje poslovanja.

Direktor delegacije Nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit tako je rekao da će status kandidata poboljšati imidž zemlje, pa time i interesovanje za tržište Srbije, dok je član odbora Britansko-srpske privredne komore Džejms Tornli ukazao da bi izostanak statusa kandidata mogao da pruži zbunnjujuću poruku o namerama i mogućnostima Srbije.

Na značaj evropskog puta ukazali su i Savet stranih investitora (FIC) i Američka privredna komora. Prema stavu FIC-a, usporavanje puta ka EU poslalo bi negativan signal investitorima, koji su u jeku finansijske krize u EU ionako oprezni.