Šta posle kandidature? Godine čekanja...
Normalizacija odnosa sa Prištinom i dalje uslov
Kao i u slučaju dobijanja statusa kandidata, i za otvaranje pregovora potrebna je saglasnost svih zemalja članica, a u slučaju Srbije ona će zavisiti od kriterijuma u normalizaciji odnosa sa Prištinom koje je utvrdila Evropska komisija.
Dobra strana je što je ostavljena mogućnost da Komisija taj napredak može da utvrdi u bilo koje doba godine, pa neće biti neophodno da se čeka decembar i naredni paket izveštaja o proširenju da bi se zemljama članicama dala preporuka za otvaranje pregovora sa Srbijom.
Usklađivanje sa standardima EU i "skrining"
U poređenju sa statusom kandidata pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji porazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za uskladjivanje sa standardima EU.
Pregovori počinju "skriningom", odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.
Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja, a posle skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora. Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica.
Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava. Za pokretanje pregovora ne postoji određeni rok, a zemlje obično čekaju najmanje godinu dana na to.
Makedonci čekaju, čekaju, čekaju... još od 2005.
Makedonija predstavlja drastičan primer, pošto je dobila status kandidata još 2005. godine, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora zbog spora sa Grčkom koja ne priznaje zemlju pod njenim nazivom. Crna Gora je očekivala da joj u decembru prošle godine bude odobren početak pregovora - godinu dana pošto je dobila status kandidata, ali je to odloženo do juna jer je ocenjeno da mora da ostvari dodatni napredak u reformama.
Početak pregovora sa Hrvatskom, koja je dobila status kandidata u junu 2004. godine, takođe je bio odložen u martu 2005. godine i pregovori su počeli tek 3. oktobra 2005. godine, pošto je glavni tužilac Haškog tribunala dao ocenu da Hrvatska u potpunosti sarađue sa Tribunalom. Hrvatska je pregovore završila tokom leta 2011, što znači da su oni trajali oko šest godina.
Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila, pa se može pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.
Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora posle pristupanja, ali se on pokazao kao manje efikasan. Na osnovu tog iskustva pregovori o članstvu u EU ubuduće će počinjati otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost. Cilj je da se do okončanja pregovora u potpunosti ispune uslovi.