Odu na lečenje, pa izgube posao

Organizacija na čijem je čelu okuplja veterane Vojske RS obolele od PTSP-a i pokušava da im, u skladu sa mogućnostima, koliko-toliko pomogne i olakša život, ali i lečenje koje je, prema tvrdnjama stručnjaka, izuzetno komplikovano i dugotrajno bez garancije da se osoba može do kraja izlečiti.

- Veoma malo se obraća pažnja na ovu kategoriju stanovništva koja je, u suštini, prilično diskriminisana jer bivši borci koji boluju od PTSP-a veoma često moraju da traže pomoć psihijatra, a poznato je kako se u našoj sredini tretira odlazak kod te vrste lekara. Teška je situacija, ali naše udruženje pokušava da, koliko može, pomogne tim ljudima - kaže Šajić u intervjuu za "Vesti".

Kakvim podacima raspolažete?
- Neka istraživanja koja je sprovela Boračka organizacija pokazuju da je gotovo svaki drugi vojnik oboleo od PTSP-a. Taj procenat ide čak i do 80 odsto kod onih boraca koji su u rovu bili od prvog do poslednjeg dana rata ili onih koji su bili u specijalnim jedinicama.

Da li je podatak o 200 samoubistava godišnje dovoljno alarmantan da se probude i zvanične institucije?
- Sigurno da jeste. Pre svega, moram reći da je reč o okvirnoj proceni i da sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo da su baš sva samoubistva posledica PTSP-a, jer među tih 200 ljudi nisu sve bivši borci. Međutim, važno je reći da PTSP mogu da imaju i članovi porodica vojnika, izbeglice, pa čak i deca, dakle i civili, pa smo mi stoga i odlučili da promenimo naziv udruženja i u njega uvrstimo i pomoć civilima.

Koliko težak život i u ovim mirnodopskim uslovima utiče na borce da dižu ruku na sebe?
- Naravno da utiče. Teška socijalna situacija je svakako prepreka za uspešno lečenje. Recimo, neko se leči od tog poremećaja par meseci, možda tu bude i nekog napretka, a onda shvati da je, na primer, izgubio posao i slično. To može da bude pogubno.

Šta vaše udruženje može da učini kako bi se pomoglo tim ljudima?
- Ne možemo mnogo, pre svega, zato što nemamo novca. Ono što radimo jeste edukacija, štampamo materijale u kojima objašnjavamo ljudima koja su njihova prava, gde mogu da se obrate, kako da se leče. Takođe, organizujemo i određene sportske aktivnosti jer sport dosta pomaže u oslobađanju od te vrste stresa.
 

Saradnja sa vlastima Da li vlasti imaju sluha za probleme ljudi koji boluju od PTSP-a? - Pa zasad i nemamo neku naročitu podršku. Ovih dana treba da održimo zvaničan sastanak sa nadležnima iz Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite RS. Pokušaćemo da dođemo do sistemskog rešenja kako bi pomogli svima koji boluju. Moram reći da je u FBiH sve to mnogo bolje organizovano, pa tamo skoro svaka opština ima udruženje poput našeg. U RS je zasad jedino Jedinstvo udruženje takvog tipa.