Ćelini komandanti silovali i muslimanke

Ovo potvrđuju autentični dokumenti iz arhive vrhovne komande Alije Izetbegovića, koji su stigli i do Haškog Tribunala, a do kojih su došle i “Večernje novosti“.

Ukoliko neko, posle Anđeline Džoli, bude snimao film o silovanju nedužnih žena u BiH tokom građanskog rata devedesetih, mogao bi, za razliku od američke glumice i novopečene rediteljke, da se posluži i ovim dokumentima.

O Ćelinom iživljavanju nad Bošnjakinjama svedoči i „specijalna informacija“ Uprave bezbedbnosti štaba Vrhovne komande Republike Bosne i Hercegovine, broj 30 od 12. aprila 1993. godine, koju je potpisao šef vojne bezbednosti, Fikret Muslimović.

U toj informaciji, do koje je došao naš list, Muslimović navodi da je „prema izjavi B. D. Ismet Bajramović, ispoljavajući siledžijsko ponašanje, prekoračujući službena ovlašćenja, protivpravno naređivao njeno privođenje u službene prostorije, gde ju je više puta silovao i podstrekivao druge da to čine“.
 

BiH pravosuđe “zaboravilo“ Srpkinje Nedeljko Mitrović predsednik organizacije za traženje nestalih RS kaže za “Novosti“ da je u proteklom ratu silovano više od 10.000 Srpkinja i da za to niko od muslimana nije odgovarao. - Pravosuđe u BiH je nemo na mnoga svedočenja silovanih Srpkinja iz proteklog rata. Što se tiče Ćele, nije bilo ni istrage u pravosuđu BiH - ističe. Prema podacima iz Republike Srpske, najviše Srpkinja silovano je na području Sarajeva. I to u 150 logora na ovom području, gde je Ćelo bio “bog i batina“.

- Ćelo je prvi put B. D, koja je rođena 1969. godine u Sarajevu, prema njenoj tvrdnji, silovao u stanu izvesnog Refe - precizira Muslimović u strogo poverljivoj informaciji.

Šest meseci posle toga, on nije uznemiravao nesrećnu devojku, jer nije znao da je u stanu svojih roditelja. Kada je saznao, za nju je počeo novi pakao.

B. D. su početkom novembra 1992. godine u Ćelin štab priveli pripadnici Vojne policije. Tu su je, mimo njene volje, zadržali. To se, piše u belešci Vojne službe bezbednosti, ponavlja i u nekoliko narednih dana „kada je, pored ostalih, privode u prostorije Centralnog zatvora, gde je, po Ćelinom nagovoru, siluje izvesni Atko“!

- Tom prilikom su B. D. ali i I.H, obe Muslimanke, Meho Kurtalj i Atko odveli u stan u naselju Ciglana - referisao je čelnik Izetbegovićeve Vojne bezbednosti. - Tu je, prema iskazu B. D, Ćelo imao seksualni odnos sa njom, a zatim sa I. H, koju je posle njega silovao i Kurtalj.

Muslimović piše da je Služba vojne bezbednosti angažovana „na proveri navoda datih u izjavi i dokumentovanju počinjenih krivičnih dela, a u cilju njihovog rasvetljavanja i preduzimanja krivičnog gonjenja“. Ali, samo pet dana od napisane beleške, Ministarstvo spoljnih poslova BiH izdaje Bajramoviću, po zahtevu Štaba Vrhovne komande, diplomatski pasoš i 19. aprila 1993. godine, traži da, za Ćelin pasoš i službene pasoše Zulfikara Ališpage i Nihada Bojidžića, kojima se sada sudi za ratne zločine pred Sudom BiH, plate naknadu u iznosu od 22.000 dinara na žiro račun ministarstva broj 10100-637-2372!

Oni koji su učestvovali u zataškavanju silovanja muslimanskih žena i devojaka od “svojih“ sunarodnika, miljenika vlasti u Sarajevu, kao i akteri, nikada nisu pozvani na odgovornost, uprkos činjenici da postoje i svedoci i žrtve.