Petrović: Javni dug će biti neizdrživ
"To znači da nema povećanja penzija i plata i da mora da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru", istakao je Petrović za najnoviji broj nedeljnika Novi magazin.
On je naveo da će dug biti neizdrživ "čak i po relativno optimističnom scenariju, uz smanjenje deficita po sadašnjim fiskalnim pravilima i oporavak privrede po stopama od tri, pa možda i četiri odsto".
"Nema prostora za labavljenje"On je ocenio da broj od 530.000 zaposlenih u javnom sektoru mora da se smanji, kroz kompletnu reformu javnog sektora, da se vidi koji su poslovi zaista potrebni, a koji nisu, i na kojim sektorima ima viška zaposlenih. "Nema jednog velikog poteza kojim taj problem može da se reši. Plate i penzije su prva stvar. Tu nema nikakvog prostora za labavljenje. Ono što zakon o penzijama predviđa to je maksimalno što može da se uradi. Ne može ništa dodatno da se obećava. Isto važi i za plate", ukazao je Petrović. |
"To je tih 55 odsto BDP-a u 2015. godini, odnosno od 60 odsto BDP-a kad se doda restitucija. U tom slučaju prestaje da bude važno što se krši zakon, odnosno što je javni dug mnogo premašio dozvoljenih 45 odsto BDP-a, već se postavlja pitanje kako ćemo mi taj dug uopšte da vraćamo, odnosno da li bi stranci Srbiji uopšte pozajmljivali pri toj veličini javnog duga", kazao je Petrović.
Kako je istakao, neophodne su radikalne mere koje će sprovesti nova vlada i novi parlament - smanjenje fiskalnog deficita veće od onog predviđenog fiskalnim pravilima, kako bi se predupredio crni scenario.
"Samo uz rigoroznu štednju, s jedne strane, i privredni oporavak, s druge, moći ćemo da računamo da udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu za tri-četiri godine počne da pada i da se 2016. spusti ispod zakonskog maksimuma od 45 odsto BDP-a", kazao je on i dodao da je neophodno smanjiti rashode, i to tri četvrtine, dok bi jedna četvrtina došla preko većih prihoda, većih poreza.
Petrović je ocenio da, ako je reč o četiri odsto BDP-a, odnosno 1,4 milijarde evra, za tri procentna poena ili 1,04 milijarde evra treba da se smanje rashodi, a za jedan procentni poen, oko 360 miliona evra, da se povećaju prihodi.
Kapitalne investicije, kako je ocenio, ne treba smanjivati, već možda i povećati sa četiri na pet odsto BDP-a.