Kupićemo crep i zakrpiti oluke

- Ne mogu sve sam, doskoro nije bilo posla, zbog lošeg vremena buregdžinice su radile s minimalnim kapacitetima. Sad je krenulo, zvali su me odmah i radim vikendom, petkom, subotom i nedeljom u tri smene, u tri radnje. Nema odmora, odspavam u pauzi, dok kolega pazi na burek, pola sata na stolici - priča Goran.

Plaćaju ga po komadu umešenog i ispečenog bureka, nada se da će doći neka parica i da će u kući biti kafe, šećera, zejtina... Među deset najboljih buregdžija je u Vranju i okolini i krivo mu je što nema posla. Supruga Snežna ne radi, otac Vukašin, mentalno bolestan, takođe, a dečica Nemanja i Aleksandar su im smisao života i žele što više da im pruže.

- Moj i Snežanin život u Domu za napuštenu decu nam je uvek pred očima, koliko puta se noću probudimo u znoju, poljubimo dečicu i onda zaspimo mirno - navodi Snežana.
Njihovu nemaštini, koja se tokom ledenih dana uvlačila u kuću, prekinule su donacije ljudi plemenitog srca, gospodina Aleksandra Kaolina iz Moskve i velikog dobrotvora gotovo svih štićenika Humanitarnog mosta Đorđa Čordaševića iz Toronta u Kanadi.

POZIV DONATORIMA   Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Baš smo se obradovali i odahnulu. Hvala tim divnim ljudima, molimo se za njih za njihovo zdravlje i sreću. Od gospodina Čordaševića smo dobili 50 kanadskih dolara direktno, 13.000 dinara koje poslao gospodin Aleksandar iz Moskve prosledila nam je gospođa Milena Petković iz Beograda - kaže Goran.
 

Kompjuter na dar Nemanja, učenik drugog razreda osnovne škole, na polugođu je doneo knjižicu sa svim peticama što je sve obradovalo. Zahvaljući tome, jedan od imućnijih komšija dao im je star, ali upotrebljiv kompjuter. Nemanja i Aleksandar su se prvo bojali da mu priđu, a sada, kada im roditelji dozvole, odigraju koju igricu. Ipak, najviše vremena vole da provode napolju, gde se u snegu grudvaju, prave Sneška Belića... Aleksandar voli da pomaže dedi Vukašinu oko koze. Očekuju da se krajem februara okozi, doneće dva jarića, i dečica se tome mnogo raduju.

Deo novca odvojiće na kupovinu polovnog crepa, kako bi zamenili stari trošni i sprečili prokišnjavanje po sobama. Oluke (na mestima gde su se pojavile rupe) sami će zapušti silikonskim gitom koji im je dao jedan komšija.

- Kako sporo prolazi zima! Uh, šta smo potrošili drva! Uglavnom se grejemo bagremovinom jer je najjeftinija. Ako potraju hladnoće, moraćemo da nabavimo tri metra bagrema. Imam čoveka, daje nam da sečemo, a platimo kad imamo, na rate - priča Goran.

Pre nego da se rastanemo, Petkovići nam pokazuju razglednicu iz Egipta koju su dobili od gospođe Bosiljke i njenog supruga koji žive u Čurugu. Oni su im za Novu godinu poslali 10.000 dinara i Petkovići su im mnogo zahvalni jer su praznike, novogodišnje i božićne, dočekali domaćinski, onako kako tradicija nalaže. Inače, Bosiljka je o njihovoj sudbini saznala čitajući "Vesti" kod rođaka u Nemačkoj.

- Čujemo se ga gospođom Bosiljkom, čim otopli, želja joj je da nas poseti i upozna, pre svega Aleksandra i Nemanju. Njena želja je da leti budemo njeni gosti. Radujemo se jer do sada van Vranja nikud nismo bili - kažu Goran i Snežana.

Opraštajići se sa Petkovićima, mali Aleksandar se penje na stolicu i prati nas pesmom i svirkom na harmonici.