Evro gura u katastrofu
Evro je otišao na 111 dinara i procenjuje se da će još rasti. To neminovno donosi lančani skok svih cena, pa će građani koji ionako jedva sastavljaju kraj s krajem biti gurnuti doslovno na ivicu gladi! Poskupeće sve, od goriva, do hrane, a cipele, nameštaj, računarska oprema i druge stvari za ogromnu većinu biće samo san. Srbija je na ivici propasti u svakom smislu i to više nego što je opozicija spremna da javno sagleda, a vlast da prizna.
Mlađan Kovačević
S prosečnom platom od oko 300 evra, građani Srbije teško mogu da prežive. Zbog besparice, u manjim trgovinama građani, u poslednje vreme, sve više pazare na veresiju. Računi se plaćaju za mesec, a ponegde za 60 dana, ukazuju trgovci, a i broj manjih radnji se ubrzano smanjuje zbog pada prometa. Statistika pokazuje da u Srbiji ima čak 150.000 korisnika narodnih kuhinja, ali i da su hiljade uskraćene i za taj jedan obrok na zajedničkom kazanu.
Baš kako su ekonomisti i upozoravali, ova kriza 2012. biće gora od one iz 2008. kad je o Srbiji reč jer će se ovog puta udružiti evropska i domaća kriza. Posledice se već osećaju. Srbija se već četiri pune godine ljulja između sve krize, unutrašnje i spoljne, a za razliku od Grčke, ona nema partnera koji bi je spasao otpisom dugova ili reprogramom duga.
- Sve je ide nizbrdo, osim zaduživanja koje je ubrzano raste. Vlada se zaduživala od početka 2011. godine praktično 4,5 miliona evra na dan - kaže Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar.
Razlog za to Ćulibrk vidi u očajnom stanju u javnim finansijama i odsustvu reformi u javnom sektoru, što za posledicu ima da stalno trošimo više nego što smo objektivno u mogućnosti da zaradimo.
Na sve to došla je i dužnička kriza u zoni evra, najvećem spoljnotrgovinskom partneru Srbiji, pa se tako iz regiona i EU uvozi sve manje u ionako slabom srpskom izvozom. Manjak prihoda u stranoj valuti neminovno je proizveo pad vrednosti dinara. Kako će se stvari razvijati najbolje se vidi u potezima ono malo krupnih privrednika koji posluju s inostranstvom.
Prema rečima guvernera NBS Dejana Šoškića, centralna banka neće beskrajno intervenisati u odbrani kursa dinara prema evru. Takva odluka je racionalna iz dva razloga. Prvo, NBS i ne brani kurs na određenom nivou, već samo prevelike dnevne oscilacije. To znači da bi dinar mogao dugo da pada, ali pomalo, a da NBS to ne zaustavlja. Drugo, devizne rezerve nisu beskrajne, a Srbija je samo u 2010. godini na ublažavanje pada dinara potrošila 2,5 milijardi evra. Za takav potez više nema prostora jer bi rezerve bile potrošene, a dinar svejedno dugoročno ne bi bio odbranjen.
- Idemo ka sunovratu, i industrijska proizvodnja, i obim trgovinskog prometa, i izvoz, i nelikvidnost u privredi, i poljoprivreda. Nikad u istoriji Srbije nije pšenicom zasejano manje površina. Poljoprivreda je, generalno gledano, u vrlo lošem stanju. Što se industrije tiče, i ona od maja meseca prošle godine ima negativnu stopu rasta, obim trgovinskog prometa realno je u 2011. smanjen za 17 odsto, broj nezaposlenih je povećan, nelikvidnost u privredi je dostigla ogromne razmere, a gubici u privredi mere se astronomskim ciframa. S tim teretom i negativnim trendovima ušli smo u ovu godinu i u njenoj prvoj polovini ne vidim na vidiku ništa što obećava nekakav preokret - prognozira ekonomista Mlađan Kovačević.
Od rasta životnog standarda građana nema ni govora, a sledeća vlada biće na još većim mukama od ove, prognozira Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.
- Skoro četiri godine mandata ove vlade smo izgubili, iako smo imali aranžman sa MMF-om, kupivši time vreme da uradimo neke kapitalne zadatke. Nismo, međutim, ništa od svega toga uradili, tako da će sledeća vlada uz proces zaduživanja koji smo imali i prethodne četiri godine biti u još većim teškoćama s obzirom na to da su uslovi i mogućnosti daljeg zaduživanja znatno suženi. Reforme zahtevaju jaču vladu. Ako takav kabinet ne dobijemo, to će dodatno pogoršati ionako loše privredne performanse naše zemlje - zaključuje Đogović.
Poskupljuju krediti
"Odbrana" koju je NBS spremila dinaru će, naravno, povući poskupljenja i uvećane rate kredita. Zbog toga su zabrinuti i privrednici i građani, koji sve teže otplaćuju pozajmice. Zbog slabljenja dinara u januaru i februaru, korisnici kredita danas su dužni oko 80 milijardi dinara više nego početkom godine.
|