Od slepog siročeta iz Bugarske do zvezde gimnastike u Americi

Svojim neverovatnim skokovima i premetima na gredi i razboju trinaestogodišnja gimnastičarka Lola Volters osvojila je Ameriku na juriš

 

To, između ostalog, znači i da nema percepciju dubine, i da gredu na koju naskače vidi tek kada se nađe na 1,5m od nje, odnosno da bi svaki skok za nju mogao da bude potencijalno koban. Uprkos tome, Lola je ovog meseca oduševila publiku na takmičenju Long bič oupen, koje organizuje Američka gimnastička akademija i na kome su joj konkurentkinje bile devojke besprekornog vida. Čak i sudije su bile zapanjene njenim postignućima, mada nisu imale pojma o njenom oboljenju.

Lola boluje od poremećaja vida zvanog Nistagmus - sprave na kojima vežba jedva može da vidi, jer joj se očne jabučice neprestano pomeraju i sve slike joj se pred očima udvajaju

 

- Većina ljudi na takmičenjima ne zna da se razlikujem od drugih, a što se mene tiče, tako bi trebalo i da ostane. Ako ne znaju, nisu prinuđeni da me drugačije ocenjuju - kaže Lola.

Svoj nedostatak Lola nadoknađuje odličnom uvežbanošću i istančanim čulom dodira, koji joj govore gde tačno treba da doskoči i koliko da se istegne da bi ostvarila kontakt sa spravom.

Istančano čulo dodira joj govori gde tačno treba da doskoči i koliko da se istegne da bi ostvarila kontakt sa spravom

 

- Vežbe u parteru su za mene iste kao i za svakog drugog, ali kada je u pitanju greda, po kojoj nije lako ni hodati, a kamo li prevrtati se i skakati, kada počnem da vidim duplo moram da se usredsredim na svoja stopala i da budem zaista skoncentrisana. Slično je i sa vratilom. Navikla sam na njega, tako da znam koliko treba da skočim da bih bila na pravom mestu", objašnjava Lola, koju je majka Bet kao dvogodišnju devojčicu usvojila iz jednog sirotišta u Bugarskoj.

Ni američki lekari nisu mogli mnogo da učine kada je reč o njenom oboljenju, ali hrabra devojčica je vrlo rano pokazala sklonost ka pentranju i ljuljanju na spravama i bolest je nije odvratila od želje da trenira gimnastiku, a i majka je, uprkos opravdanoj brizi, u tome podržava.

- Sve devojke koje treniraju gimnastiku izlažu se opasnosti. Lola je dobro utrenirana i pažljiva, ne želi da se povredi jer bi to moglo da je spreči da dalje trenira, ali meni ipak pri svakom njenom skoku zastaje dah - kaže Lolina majka, koja je izuzetno ponosna na nju.