Kako je Ibra postao igrač

Svako piše knjige. U poslednje vreme i masa fudbalera. Autobiografija Fernanda Toresa nije baš neko duboko štivo, ali je pisanije Zlatana Ibrahimovića privuko silnu pažnju, jer oslikavanja odrastanje siromašnog dečaka u tuđini.

Ibrahimović je u knjizi opisao odnos sa ocem Šefikom Ibrahimovićem, rodom iz Bijeljine, koji se nekako obreo u Švedskoj. Zlatan piše da je tokom mladosti imao razmirica sa ocem, kao i da nije shvatao neke njegove navike.

"Sam sam se o sebi brinuo u detinjstvu, oko mene nije bilo nikoga, apsolutno nikoga. Ali, i tata je uradio neverovatne stvari, takođe. Ali, nije bio kao ostali očevi. Nije gledao moje utakmice i nije me ohrabrivao da idem u školu. On je imao svoje cuganje, i svoj rat, i svoju jugoslavensku muziku", piše Ibrahimović.

Kada mu je otac prvi put došao na utakmicu:

"Nisam mogao da verujem! Ovaj ovde tip bio je pravi otac. Došao je da prati utakmicu, a ja sam bio totalno zabezeknut. O tome sam sanjao i počeo sam da igram s nekom potpuno bolesnom snagom: Sranje, tata je ovde! To nije mudro. Gledaj ‘vamo, želio sam vikati! Proveri! Tvoj sin je najokrutniji svetski igrač. Mislim da je to jedan od mojih najvećih trenutaka. Vratio mi se. Ne baš da ga i ranije nisam imao. Ali ovako... Bilo je to nešto sasvim novo. Nakon igre bih mu pritrčao da ‘nako malo proćaskamo, kao da je sasvim prirodna stvar da mi je otac tu".

Prvi klub u kojem je igrao zvao se MBI. Kasnije je prešao u tim FK Balkan gdje ga je trenirao trener iz BiH.

"U MBI Malme švedski očevi gledaju utakmicu i viču: Hajmo momci. Dobro je! U FBK Balkan očevi su viču: Jebaću ti mater u p...! Mislio sam: "Odlično, baš kao kod kuće. Ovde mi je dobro!"