Vlasi neće da ih Rumuni asimiluju
Mediji u Srbiji pisali su da u Rumuniji postoje krugovi koji prete da će promeniti politiku nepriznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i čak sprečiti Srbiju da dobije status kandidata za članstvo u EU "ukoliko se pod hitno ne preduzmu konkretne mere za poboljšanje položaja vlaške manjine“.
Međutim, Dragojević smatra da je to ucenjivanje i Vlaha i države Srbije, dodajući da je takav stav Bukurešta bez osnova.
Prema njegovim rečima, Rumunija "želi da ima cifru od 100.000 Rumuna u Srbiji, ali i da nam nametne svoj jezik kao maternji“. Kako navodi, po popisu stanovništva iz 2002. godine, Vlaha je u Srbiji bilo oko 41.000, dok je prema poslednjem popisu ta brojka povećana za skoro 60 odsto.
"Mi ne branimo onim Vlasima koji žele da se izjasne kao Rumuni da to učine. Kao manjina u Srbiji, mi nemamo problema, pa čak i s Rumunima, niti smo obespravljeni“, ukazuje Dragojević.
Rumunija je jedna od retkih zemalja članica EU koja još nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Uniji, a prema nezvaničnim saznanjima problem je upravo u tome što vlasti u Bukureštu traže od zvaničnog Beograda da vlašku manjinu deklariše kao rumunsku.
Još u novembru prošle godine ambasador Rumunije u Beogradu Danijel Banu rekao je da je neophodno da se u saradnji sa srpskim vlastima "nađu rešenja kojima će svim pripadnicima rumunske nacionalne manjine biti omogućen slobodan pristup obrazovanju, kulturi, religiji i medijima na rumunskom jeziku na celoj teritoriji Srbije“.
Inače, članovi Poslaničke grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Rumunijom boravili su u zvaničnoj poseti Bukureštu od 21. do 23. februara i tom prilikom je dogovorena uzvratna poseta predstavnika rumunskog parlamenta, tokom koje će biti formirana Mešovita međuparlamentarna komisija za rešavanje pitanja o unapređenju međuparlamentarne i ukupne saradnje dve zemlje, a naročito o pitanju nacionalnih manjina kroz bilateralni dijalog.