Hoće li muškarci izumreti?
Polni kromosom Y pojavio se pre 200 do 300 miliona godina kod zajedničkog pretka većine sisara. Pre toga pol nisu određivali geni već uslovi u okolini poput temperature. To se promenilo kada se iz gena SOX3 razvio gen SRY i postao nosilac muškog pola. Hromozom na kojem se razvio SRY postao je prvi Y, a njegov pređašnji par, domaćin SOX3, postao je hromozom X.
U početku su X i Y bili vrlo slični, dobro su se podudarali i poput drugih parova razmenjivali su gene u svakoj generaciji. Ali pre nekih 166 miliona godina veliki deo hromozoma Y u nekom od naših predaka sisara okrenuo se naglavačke. Promena je bila toliko velika da se Y i X više nisu podudarali pa je razmena gena nastavljena samo na njihovim krajevima. Y je počeo da skuplja mutacije i gubi gene pa je konačno poprimio današnji oblik slova Y.
Kod ljudi na njemu se trenutno nalazi samo 19 od ukupno 800 gena koje je izvorno delio s hromozomom X. Neki su genetičari tako izračunali da bi Y, ako nastavi da gubi gene istom brzinom, mogao da nestane kroz 4,6 miliona godina.
Ali Dženifer Hjuz s Vajthed Instituta za Bomedicinska istraživanja u Kembridžu u Masačusetsu u novom izveštaju predstavljenom u časopisu "Priroda" kaže da su nedavna istraživanja njenog tima utvrdila da se to ipak neće dogoditi.
Naime, ona i njene kolege sekvencionirali su hromozom Y majmuna rezusa makakija, koji se od porodičnog stabla ljudi odvojio pre nekih 25 miliona godina.
Rezultati su pokazali da majmunov hromozom Y ima 20 gena koji odgovaraju njegovu hromozomu X, a 19 od njih je istovetno ljudskim genima na hromozomu Y. Iz toga proizlazi da je ljudski hromozom Y od zajedničkog pretka izgubio samo jedan gen.
"Konačno imamo empirijsku potvrdu da je hromozom Y postojan poslednjih 25 miliona godina", rekla je Hjuzova.
"Najveći gubitak gena na hromozomu Y dogodio se neposredno nakon što je došlo do prestanka rekombinacije s hromozomom X", objasnila je Hujz, koja smatra da 19 preostalih gena ima vitalne biološke funkcije, što znači da neće tako skoro nestati.