Ispovest Robin "ljubavnice" Vitni Hjuston

Pročitajte u celosti pismo koje je Robin napisala o svojoj dragoj prijateljicim za koju se šepkuliše da je bila velika ljubav preminule pevačice:

"Ovo je prvi put da govorim o Vitni. Ona je znala da nikada ne bih rekla ništa što bi je povredilo. Bila je veoma lojalna prijateljica i zato je nikada ne bih izneverila. Trudim se da ne mislim da je kraj, da je nikada više neću zagrliti i čuti njen smeh koji sam obožavala. Njen smeh će mi najviše nedostajati.

Pokušavam da se zaštitim od medijskih izveštaja u kojima se toliko insistira na tome da ju je droga ubila. Danas su mnogi zavisni od narkotika, pa su još uvek među nama, zar ne? Ne znam šta se te noći dogodilo, ali ako Vitni nije bila u stanju da uzme telefon i pozove nekoga za pomoć, plašim se da je došla do tačke beznađa i da je otišla u velikoj patnji.

Razmišljam o tome kako je čudno da nas je napustila baš u februaru. To je bio njen omiljeni mesec u godini. Prvi album je objavila na Dan zaljubljenih, neposredno pred dodelu Gremi nagrada, koju je svake godine s radošću isčekivala. Uvek se radovala i odlasku na čuvenu žurku kod muzičkog producenta Klajva Dejvisa. Ovog februara ti događaji prošli su bez nje i u senci njene tragične smrti.

Upoznala sam Vitni kad je imala 16 godina, u gradskom centru u Nju Džerziju gde smo obe radile preko leta. Pružila mi je ruku i predstavila se: Vitni Elizabet Hjuston, i ja sam odmah znala da je posebna. Nisam srela mnogo ljudi koji se predstavljaju punim imenom i prezimenom. Izgledala je neodoljivo sa tenom boje breskve, nikada nikog sličnoj njoj nisam upoznala u našem gradu.

Nije bila ni nalik onoj Vitni Hjuston koja je postala kasnije, ali, u isto vreme, bila je drugačija, predodređena da bude među slavnima. Ona je toga bila svesna i pre nego što je potpisala prvi ugovor za snimanje ploče. U to vreme radila je kao model i nastupala je sa majkom Sisi Hjuston na Menhetnu u Njujorku. Sećam se kako se u kolima oblačila i šminkala pre izlaska na scenu. Izgledala je kao anđeo. Moja majka joj je prilikom upoznavanja rekla: Ličiš na anđela, ali ja znam da ti to nisi". Ima u tome dosta istine.

Vitni je izabrala život koji je živela. Majka ju je usmeravala da peva u crkvi, ali ona je sebi zacrtala da će joj muzika biti profesija. Za to je bila predoređena. Kada se jednom obavezala, do kraja je ostala dosledna sebi i ništa nije moglo da je omete na putu do slave.

Kada je počela da pravi prve profesionalne uspehe rekla mi je: Drži se mene, ja ću te voditi širom planete". I tako smo nas dve krenule na put oko sveta. Bila sam njen asistent i kreativni direktor. Bila sam njena desna ruka. Putovala sam s njom prvom klasom, letela Konkordom kao što ljudi putuju gradskim prevozom, odsedala u najboljim hotelima... Nikada se nije ponašala kao nadmena zvezda. Brinula je o svima, članovima benda, porodici, prijateljima, meni - sve nas je izdržavala. Nije štedela kada je trebalo da pruži drugima. Osećala je potrebu da pomogne svima i možda je to ono što ju je intimno umaralo, iako to nije pokazivala.

Vitni je bila perfekcionista u svemu što je radila. Snimanje filma "Telohranitelj" za nju je predstavljalo veliki izazov, potpuno se bila posvetila tome. Teško da bi neko drugi izneo toliki posao, jer osim što je glumila, radila je i muziku za film. Kevin Kostner je uzeo pesmu "I Will Always Love You" od Doli Parton i doneo je Vitni sa željom da je otpeva. Ona je jednostavno rekla: U redu. U svakoj prilici tačno je znala šta želi, i nije trošila puno reči bilo kakvi dogovori da su bili u pitanju.

Uvek sam se iznova divila načinu na koji Vitni izvodi pesme, mogu slobodno da je uporedim sa vrhunskim sportistima koji se na takmičenju fokusiraju da naprave što bolji rezultat. Svaki put to je bio apsolutni vrhunac onoga što ona može da izvede. Nije bilo važno da li je prelađena, ili joj je glas promukao, ona je pesmu iznosila perfektno od prvog do poslednjeg tona. Čak i kada je duhom bila odsutna, emocije su izvirale iz njenih pesama.

Ljudi su uvek osećali potrebu da zaštite Vitni. Nisu ni bili svesni koliko ona to ne podnosi. Nisu shvatali da je ona ta koja "drži volan" kada se radi o njenom životu. Jednom me je neko pozvao i rekao mi kako familija brani Vitni da se viđa sa mnom. Niko nikada nije mogao da je spreči da uradi ono što naumi. Uvek je radila po svom.

Imala je neverovatan karakter. Kada su joj ljudi okretali leđa, ili su joj govorili da će je napustiti, ponašala se kao da ne mari za to, i nikada ih više nije kontaktirala. Nikada nije pokazivala slabost, to je za nju bio najveći poraz. Poznavajući je, mislim da je te noći kad je umrla upravo njen ponos bio koban po nju. Ona je jednostavno bila takva da bi se raspala ako bi osetila i priznala sebi bilo kakav osećaj slabosti ili tuge.

Vitni je za života mnogo ljubavi davala drugima, želim da verujem da je osećala da joj je ta ljubav bila uzvraćena. Nadam se će konačno pronaći svoj mir."