Seleš: Ne bih bila dobar trener

Nekadašnja jugoslovenska, a kasnije američka teniserka, istakla je da su joj otac Karolj i majka Ester bili najveća podrška i stub oslonca. Seleš se podsetila svog prvog polufinala na Rolan Garosu 1989. godine.

"Do tada nisam nikada igrala na Rolan Garosu, turniru na kojem sam se toliko puta divila Martini Navratiliovoj i Kris Evert. Bila sam dete od 15 godina i osećala sma se kao u snu. Znate, nije vam svejedno kada nešto toliko puta gledate na televiziji, a onda se i sami nađete na tom terenu", priseća se Selešova.

Jedna od najuspešnijih teniserki svih vremena naglasila je da je upravo otac u najtežim trenucima uspevao da je psihološki rastereti.

"Kada sam prvi put videla centralni teren Rolan Garosa, tata mi je rekao: Monika, vidiš da ovaj teren nije ništa veći od svih ostalih na kojima si do sada igrala. Sve oko njega zaboravi - i publiku i tribine, samo se fokusiraj na teren", prenela je Seleš savet koji joj je dao otac Karolj.

Sada tridesetosmogodišnja Seleš istakla je da nema nameru da se bavi trenerskim pozivom.

"Uvek sam tokom igračke karijere išla instinktivno, nikada nisam kalkulisala i zato mislim da ne bih bila dobar trener. Naravno, uvek sam tu da dam poneki dobar savet", rekla je Monika Seleš koja je u karijeri osvojila devet gren slem trofeja, od kojih četiri na Australijen Openu (1991, 1992, 1993, 1996), tri na Rolan Garosu (1990, 1991. i 1992) i dva na US Openu (1991. i 1992).

Najveća jugoslovenska teniserka svih vremena preživela je 1993. atentat tokom turnira u Hamburgu, kada ju je duševni bolesnik Ginter Parše teško povredio nožem.

Seleš se vratila na teren posle dve godine oporavka. U međuvremenu je uzela američko državljanstvo (1994), a poslednju gren slem titulu osvojila je 1996. - na Australijen openu.

Monika Seleš je trenutno angažovana kao potpredsednik Laureus akademije.

"Mislim da se kroz sport može promeniti život dece širom sveta. Mislim da mogu da im poslužim kao inspiracija svojim iskustvom i teniskim znanjem", rekla je Seleš.