Za normalan život - mesečno 1.000 evra
Kupujemo samo ono što je neophodno za opstanak - hleb, mleko, a ponekad nekoliko stotina grama mesa, i to najjeftinijeg. Upravo je takav sadržaj dnevne korpe većine potrošača u Srbiji, jer za više nema para. Procene sindikata kažu da najviše deset odsto ljudi u našoj zemlji živi pristojno.
Svega jedan do dva procenta je ekstrabogatih, a svi ostali žive na ivici siromaštva. Grube računice pokazuju da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.000 evra mesečno. Ove troškove ne bi mogle da pokriju čak ni dve uvećane decembarske prosečne zarade od 43.887 dinara.
Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine vredela je 410 dinara, a lane 356 dinara. Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt. U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a lane sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život.
- Za kiriju i komunalne račune - struju, vodu, telefon, televiziju - prošlog meseca platili smo 40.000 dinara - priča Jovana S, službenik iz Beograda. - To je jedna i po moja plata. Do decembra smo plaćali rate za letovanje, a onda smo zbog hladnoće trošili više struje. Sreća da moj muž zarađuje mnogo više od mene, pa uspevamo da pokrijemo troškove. Naravno, samo osnovno. Sve je preživljavanje od danas do sutra. O izlascima, bioskopu, pozorištu ili zimovanju ne možemo ni da sanjamo.
Građani koji su do stana došli kreditom takođe izdvajaju minimum 200 evra. Mnogima nekoliko hiljada dinara svaki mesec pojedu minus ili kreditne kartice u banci. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.
Zvanična potrošačka korpa, prema poslednjim računicama iz septembra, vredela je 55.000 dinara. Pokrivalo ju je 1,4 prosečne plate. Udruženja potrošača, međutim, tvrde da je to daleko od pristojnog života. Prema sadašnjim cenama hrane, pića, komunalnih i svih drugih računa, potrošačka korpa vredi minimum 62.000 dinara, što je 7.000 više nego u septembru lane.
- Potrošačka korpa je očigledno sve siromašnija - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. - To nije posledica samo stalnog rasta cena svih proizvoda i usluga, već i smanjenja primanja u domaćinstvima. S druge strane, korpa je siromašnija i po kvalitetu. U proteklih dvadeset godina kvalitet namirnica je u stalnom padu.