Četiri godine "nezavisnosti" Kosova

U Deklaraciji o nezavisnosti koju je tada usvojila aklamacijom Skupština Kosova, navedeno je da će nezavisno Kosovo biti "posvećeno miru i stabilnosti", a da će kosovska država biti "formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija".

"Kosovo je demokratsko, laičko i multietničko društvo" koje će prihvatiti "međunarodno civilno i vojno prisustvo". "Nezavisnošću, Kosovo preuzima međunarodne obaveze, obezbeđuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica", piše, pored ostalog, u tom dokumentu.

Dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja. Prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.

U protekle četiri godine Kosovo je priznalo ukupno 87 država, među kojima su zemlje regiona, osim BiH, i 22 zemlje članice EU.

Na zahtev Rusije i Srbije održana je sednica Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je tada da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i dalje pravni okvir za Kosovo.

Na toj sednici predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i raspusti Skupštinu Kosova.

Istoga dana (18. februar) Skupština Srbije potvrdila je odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a šef diplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.

Nekoliko desetina hiljada Srba protestovalo je u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, protiveći se jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

Na mitingu u Beogradu 21. februara, pod nazivom "Kosovo je Srbija" pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić.

U incidentima su učestvovale hiljade demonstranata pri kraju mitinga. Zapaljena je zgrada Ambasade SAD u Beogradu, a nekoliko drugih je oštećeno. Demolirano je i opljačkano nekoliko prodavnica u centru grada. Tokom izgreda jedna osoba je poginula, više od 150 demonstranata i policajaca je povređeno, a privedene su 192 osobe.

U junu 2008. Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski Ustav.

Generalna skupština UN je, na zahtev Srbije, 8. oktobra 2008, usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu traži da odgovori na pitanje:   "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".     Taj sud je 22. jula 2010. utvrdio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Savetodavno mišljenje MSP ne obavezuje države.

Dva meseca kasnije (8. septembar) Srbija je dostavila Generalnoj skupštini UN novi predlog rezolucije o Kosovu, usaglašen sa EU, koji je usvojen narednog dana aklamacijom, bez glasanja.

Proglašenju nezavisnosti prethodili su neuspešni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe.

Početak pregovora o budućem statusu Kosova odobrio je Savet bezbednosti UN 11. oktobra 2005, a mesec dana kasnije Savet bezbednosti imenovao je bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za izaslanika UN u tim pregovorima.

Direktni pregovori delegacija Srbije i Kosova počeli su 20. februra 2006. u Beču, a završeni su neuspehom 28. decembra naredne godine.

Prvi direktni pregovori najviših zvaničnika vlasti Srbije i Kosova održani su u Beču 24. jula 2006, takođe bez rezultata. Predsednik Srbije Boris Tadić i tadašnji premijer Vojislav Koštunica zauzeli su se za široku autonomiju Kosova kao kompromisno rešenje za budući status Pokrajine, a kosovski zvaničnici Fatmir Sejdiju i Agim Čeku za nezavisnost i da Kosovo što pre postane država.     U decembru 2007. okončan je period od 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine. U izveštaju predstavnika EU, SAD i Rusije generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu "trojka" je navela da dve strane nisu postigle sporazum o budućem statusu Kosova.

Godinu dana kasnije na Kosovo je stigla misija EU s ciljem postepenog preuzimanja nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije Euleks na Kosovu usledilo je na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN od 26. novembra 2008, a u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Na istoj sednici Saveta bezbednosti jednoglasno je usvojen izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu u kome je sadržano svih šest tačaka koje su usaglašene sa Beogradom.

U martu 2011. u Briselu su počeli razgovori Beograda i Prištine o životnim i drugim pitanjima, uz posredovanje predstavnika EU. Srpsku delegaciju predvodio je Borislav Stefanović, a albansku Edita Tahiri.

Do sada je održano osam rundi pregovora, a postignuti su dogovori o rešavanju pitanja slobode kretanja i matičnim knjigama, sporazum o carinskom pečatu i katastrima, dogovor o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma, upravljanju na administrativnoj granici.

Još nije došlo da značajnijeg približavanja stavova o učešću Kosova na međunarodnim forumima, ali bilo je nekog napretka u tome.

Ove nedelje je u četiri opštine na severu Kosova (Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Leposavić) održan referendum na kome su se građani izjasnili da ne prihvataju "institucije takozvane Republike Kosovo".

Referendum je održan uprkos protivljenju predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu i prištinskih vlasti, koji su ukazivali na to da referendum neće imati nikakve pravne posledice. Protiv referenduma su bili i zvaničnici iz Beograda ocenjujući da će on pogoršati položaj Srbije i kosovskih Srba.