Srpsko selo je odavno u mraku
- U srpskim selima su sijalice već davno ugašene, a u mnogim od početka ovog kijameta ionako nema struje te nam restrikcije i neće nešto teško pasti. Bolje bi bilo da vlast svoje molbe usmeri na gradove, a posebno na Beograd, gde su najveći potrošači. U kući imam tri sijalice i jednu u štali, koja je upaljena tek toliko dok ne obavim poslove oko stoke, televizor mi radi sat-dva dnevno, tek toliko da čujem vesti i vremensku prognozu, a ono što imam u zamrzivaču sigurno neće propasti i bez struje, jer se nalazi u sobi u kojoj je minus 10 stepeni. Uostalom, više struje potroši jedna zgrada u gradu za dan nego što srpsko selo potroši za mesec dana. Ali, ako će restrikcija struje i u selima pomoći da Srbija reši probleme, neka nas isključe dok gradove ne namire.
Kao da živimo u Africi
- Ne da je mogla već je morala. Eto, Vlada je nedavno kupila neke automobile, a ispostavilo se da je bolje bilo da su kupovali sanke za sneg koje bi mnogima u ovoj situaciji život značile. Žale se da su dali za nekoliko sanki 5.000-6.000 evra, a svako novo vozilo koje su kupili za državne činovničiće su platili desetine hiljada evra. Dalje, čemu služe te državne rezerve ako u njima nema toliko nafte da se seljacima podeli da svojim traktorima očiste puteve. Gde su ti helikopteri da doturaju hranu i lekove zavejanima... Pa, ljudi moji, ne živimo mi u Africi. Sada su angažovali sve što imaju, ali to se desilo tek kad je sneg stigao do Beograda, a srpska sela su u snežnoj blokadi još od Božića. |
Kako je Srbija, po Vama, došla u situaciju da razmišlja o restrikciji struje?
- Pa, dobar srpski domaćin štedi kad ima. Badava mu je da štedi onda kada ono što je imao potroši. Primera radi, kakav bih ja to domaćin bio kada bih krave hranio senom leti? Ovako, gledam razmišljam, procenjujem situaciju i prema toj proceni se i ponašam. Kada bi oni koji vode državu razmišljali kao srpski seljak sada ne bi bili u prilici da mole da se gase sijalice. Ekonomija srpskog seljaka, samo podignuta na nivo države, jedini je spas za Srbiju.
Ipak, predsednik Boris Tadić je apelovao na stanovništvo da izdrži?
-E, to me je posebno iznerviralo, jer mi to liči na situaciju kada neko ode u posetu bolesniku koji umire i kaže mu da to nije ništa strašno, da će malo da umre i da će sve biti u redu.
Nije baš sve tako crno?
- Naravno da je sve belo toliko da nam se smrklo pred očima od ovolikog snega, naših briga i njihove nebrige za one koji žive u planinskim selima. Pazi, svi pričaju da treba prvo očistiti prve prioritete, a ja se pitam: kada će već jednom ovoj državi seljak biti prvi prioritet? Mi smo državi prioritet samo kad se ratuje i kad se glasa.