Nauka u šoku: Venera usporila okretanje
Na temelju podataka o brzini kretanja delova površine susedne planete, što su ih 90-ih prikupile američka misija Magelan i ruska Venera, naučnici su izračunali da jedan Venerin dan traje 243,015 Zemljinih.
Međutim, nova merenja Venus Express orbitera iznenadila su stručnjake jer su utvrdila da se isti delovi planete nalaze čak 20 kilometara od mesta na kojem bi trebalo da budu prema ranijim merenjima i proračunima. Drugim rečima, Venera se oko svoje ose okrene za 6,5 minuta sporije nego pre 16 godina. Slične rezultate pokazala su i radarska merenja sa Zemlje.
Venus Express prati kretanje Venere pomoću moćnog infracrvenog detektora koji prodire kroz njenu gustu atmosferu.
Dr. Su Smrekar, koja radi u NASA-inom Jet Propulsion Laboratoriji u Pasadeni kaže da su novi rezultati iznenadili naučćnike.
"U početku smo bili skeptični', rekla je planetarna naučnica i dodala:
"Mislila sam da rezolucija od 100 kilometara možda nije dovoljna budući da je ovde reč o razlici od 20 kilometara. Međutim, nakon što sam proverila podatke, uverila sam se da su rezultati tačni. To znači da je nešto usporilo rotaciju planete, a mi nismo sasvim sigurni što je to."
Krivac je gusta atmosfera?
Naučnici smatraju da je moguće da su uzroci usporavanja trenje što ga stvaraju Venerina gusta atmosfera i brzi vetrovi. Istraživanja su pokazala da na sličan način deluje i kretanje Zemljine atmosfere, međutim, u mnogo manjoj meri.
Atmosfera Venere uglavnom se sastoji od CO2, a pritisak vazduha tamo je 90 puta veći nego na Zemlji. Osim toga, gusti oblaci sumporne kiseline njenom površinom jure brzinom uragana.
Ali član istraživačkog tima Venus Expressa Hakan Svedhem kaže da je, uprkos tome, teško otkriti koji su mehanizmi uzrokovali toliko veliko usporavanje u samo 16 godina.
"Moguće je da je uzrok solarni ciklus ili vremenski uticaji koji oblikuju atmosfersku dinamiku. Ova zagonetka još nije rešena", rekao je Svedhem.
Prema nekim stručnjacima uzrok neobične pojave mogla bi biti i razmena kutnih momenata između Zemlje i Venere. Na primer Mesec može da uspori rotaciju planeta zato što oba tela dele ugaoni moment.
Ali Svedhem smatra da na udaljenosti od najmanje 38 miliona kilometara ne bi trebalo da bude razmene momenata između Venere i Zemlje i veruje da će pravi odgovor utvrditi tek daljnja istraživanja.