Japanci vežbaju gimnastiku za mozak
Japanci, poznati po naprednoj tehnologiji za proizvodnju kompjutera i robota, vraćaju se papiru i olovci, jer, prema upozorenju lekara, moderna tehnologija preti da mozak savremenih ljudi pretvori u "isušenu voćku".
Pored toga, japansko društvo suočava se sa vrlo brzim starenjem populacije koje je izazvano višedecenijskim padom nataliteta, ali i produženjem prosečnog životnog veka. Sada u Japanu blizu četvrtine populacije, od 128 miliona, čine ljudi stariji od 65 godina, a procenjuje se da oko dva miliona osoba pati od Alchajmerove bolesti i drugih vidova demencije.
Kompjuteri sa programima koji omogućavaju pisanje hiljade složenih japanskih ideograma kucanjem po latiničnoj tastaturi od samo 26 slova u znatnoj meri su umanjili vreme koje Japanci posvećuju pisanju rukom. To je razlog što ogroman deo japanske populacije sada piše rukom samo kad popunjava obrasce, polaže školske i državne ispite ili pravi beleške na poslu ili predavanjima.
Naučni radovi, domaći zadaci, poslovni izveštaji i pisma kucaju se na kompjuteru i šalju putem Interneta, pa Japanci, koji u svakodnevnoj komunikaciji, pored složenog ideografskog pisma sa više hiljada znakova, barataju sa još dva jednostavnija fonetska pisma sa po 108 znakova, nalaze da im je sve teže da se prisete i najjednostavnijih od oko 1.950 ideograma, koliko se uči do završetka srednje škole.
Odustajanje od memorisanja i vežbanja pisanih znakova, međutim, upozoravaju neurolozi, vodi opadanju funkcije mozga. Mobilni telefoni sa memorijom u koju se mogu smestiti stotine brojeva isključuju napor ljudi da ih pamte. Uz svaki automobil kao opcija ide uređaj za satelitsku navigaciju, koji na ekranu pokazuje lokaciju automobila, ulicu kojom se on kreće i put kojim treba poći da bi se stiglo do određenog objekta.
Tako čovek, koji je razvio alate, oruđe i tehnologiju, sada usavršavanjem tehnologije dodatno otupljuje svoja inače nedovoljno oštra čula i smisao za orijentaciju, odnosno umrtvljuje sopstveni mozak.
Japanski naučnici zbog toga su kreirali jeftine vežbanke i priručnike namenjene stimulisanju centara za mišljenje, pamćenje, koncentraciju, smeštenih u levoj i desnoj hemisferi, odnosno prednjoj kori mozga. Ovaj novi žanr literature namenjen za "jačanje" i "aktivaciju" mozga zasniva se na ideji da jednostavne matematičke i jezičke vežbe, poput brzog čitanja ili pamćenja reči, ako se rade intenzivno, mogu da stimulišu mozak, poboljšaju memoriju i koncentraciju te usporavaju starenje sivo-bele materije.
Ove vežbe, u Japanu poznate kao "gimnastika za mozak" ili "moždani trening", zahtevaju izvestan napor. Osim što poboljšavaju koncentraciju, eliminišu i mentalni zamor i osvežavaju mozak, jer razbijaju monotoniju i dosadu. Japanski neurolozi i psiholozi preporučuju da se slovne i matematičke vežbe, poput sada već svetski čuvenog sudokua, rade u gradskom prevozu na putu na posao kako bi se čovek bolje razbudio i bio produktivniji tokom dana.
Priručnici za moždane vežbe u Japanu obilno se reklamiraju u novinama i na televiziji, postali su socijalni fenomen i objekat novinarskog i akademskog interesovanja u Japanu. Najpoznatiji primer su Vežbe za jačanje mozga za odrasle, dvodelni bestseler profesora Rjute Kavašime, koji je svoja iskustva iz rada sa osobama u staračkom domu pretočio u priručnike za čitanje i računanje koji su od 2003. godine do danas prodati u oko tri miliona primeraka.
Budući da rasprostranjena demencija predstavlja veliki trošak kako za pojedinca, tako i za državu, grupe volontera i nevladine organizacije organizuju mnoštvo programa i kurseva za prevenciju demencije u kojima stare sobe imaju priliku da zajedno čitaju, pevaju, kuvaju, uče da koriste kompjuter ili igraju igre u kojima se zahteva povišena koncentracija i spretnost.