Ljušić: Vlast nedostojna Sretenja

Zašto tako mislite?
- Na osnovu toga što su sve manifestacije usmerene ka tome da se ne obeležava sam dan Sretenja nego da se povodom Sretenja prikažu, recimo u Arhivu Srbije, najvažnija dokumenta iz istorije Srbije od dečanske povelje, a dečanska povelja nema nikakvog značaja za 1804. godinu.

Isti je slučaj sa Muzejom Srbije koji tek 20. februara otvara izložbu o puškama ili vatrenom oružju, opet povodom Sretenja.

Pogledajte kako Amerikanci slave svoj državni praznik, kako to rade Francuzi, kako to rade druge države, recimo Bugarska i Grčka, pa ćete videti da u tom pogledu veoma zaostajemo za njima, a razlog je što se plašimo da obeležimo 15. februar kao državni praznik.
 

Šta može da bude razlog straha?
- Politika koju trenutno vodi naša vlada je politika koja je pod pritiskom međunarodne zajednice negde od 1999. do danas. Mi se jednostavno plašimo da obeležavamo sve ono što ima nacionalno obeležje i što predstavlja neku vrstu srpskog identiteta.
 

Da li to znači da smo postali veći katolici od pape, odnosno veći mondijalisti od mondijalista?
- Ne. Mi smo samo postali velike sluge onih koji to od nas čak i ne traže. Dodvoravanjem pokušavamo da se prilagodimo namerama i idejama Brisela, iako te ideje nisu uvek dovoljno jasne, niti dovoljno čiste. Jedan narod koji ima ovako poslušničku vlast ne zaslužuje da ima državni praznik kao što je Sretenje Gospodnje.
 

Ako izuzmemo vlast, da li i čime srpski narod ipak zaslužuje da slavi Sretenje Gospodnje ne samo kao verski, već i kao državni praznik?
- Sretenje Gospodnje zaslužujemo zahvaljujući svojim precima i to generaciji vožda Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića, koji su ustanovili novovekovnu srpsku državu. Svi oni koji su tvorci države, na čijim temeljima baštinimo i današnju državnost zaslužuju da budu poštovani na način koji je primeren jednom takvom prazniku.
 

Koliko je Prvi srpski ustanak, iz 1804. godine, protiv viševekovne turske okupacije zasluga vožda Karađorđa i srpskih ustanika, a koliko je to bio proizvod međunarodnih okolnosti tog doba?
- Međunarodne prilike nisu nimalo uticale. To je jedan iznenadan događaj. I on je nastavio da se razvija. Iz tog nemira, koji se zbio u Orašcu, nastao je Prvi srpski ustanak ili, kako mi to još nazivamo, srpskom revolucijom.

Dakle, međunarodne prilike nisu nimalo uticale da se Srbi pobune protiv otomanskog carstva 1804. godine. Ono što je uticalo to je tursko bezakonje i nasilje koje je primoralo srpsko stanovništvo da se lati oružja kako bi opstalo i nastavilo da živi na ovim prostorima.

Raskol u SPC još nije prevaziđen   Pre 20 godina na Sretenje Gospodnje (1992) došlo je do izmirenja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa tzv. raskolnicima u Americi, Zapadnoj Evropi i Australiji. Da li je za poslednje dve decenije taj raskol u potpunosti prevaziđen? - Srpsku crkvu u dijaspori i matici razdvojio je komunistički režim i njegova propaganda. Pitanje pomirenja bilo je teško ostvarivo i po mom dubokom uverenju ono nikada nije do kraja iskreno izvedeno. Posledice te neiskrenosti i danas se osećaju.   Mada, ruku na srce, mogu reći da je to bio jedan od značajnih momenata koji ukazuje na to da jedinstvo srpsko naroda u pravoslavnoj crkvi je dobar putokaz da se uspostavi i nacionalno jedinstvo srpskog naroda.