Osamina jugoslovenska turneja 1986.

U dokumentu pod oznakom “Vojna tajna!“ i “Strogo poverljivo!“ potanko se opisuje nimalo turistički boravak, tada 29-godišnjeg Osame bin Ladena.

U SDPR-ovoj “Zabelešci o razgovoru sa strancima“, stoji da su 25. juna 1986. u njihove prostorije nenajavljeno stigla tri stranca u pratnji Jugoslavenki Zorice Ridješić i Milice Karadžoglu udaze za Turčina, kao i predstavnika “Genexa“ Aleksandra Markovića.

Po naređenju pukovnika Stankovića, navodi SDPR, nenajavljenu svitu su uz instrukcije da ih saslušaju primili potpukovnik Z. Jovanović i B. Jurišić. Trojica stranaca u “Zabelešci“ su imenovana kao Fathi Mohamed Ali, funkcioner u pokretu otpora Avganistana protiv SSSR-a, Osman Kaldirim, turski državljanin koji živi u SAD-u i Osama bin Laden (tada 29 godina), državljanin Saudijske Arabije.

Kao razlog njihove posete navodi se zainteresovanost za kupovinu šireg asortimana modernog oružja s kojim bi se lakše suprotstavili sovjetskoj sili u Avganistanu.

Iako je u “Zabelešci“ spomenuto kako je trojac po oružje u Jugoslaviju došao zbog njene javne osude okupacije Avganistana, ponuđenih 100 miliona dolara u gotovini je ubrzalo pregovore, pa je Bin Laden posle samo nekoliko dana pregovora u zagrebačkoj filijali Beobanke, otišao u Beograd gde je od jugoslovenskih vojnih funkcionera tražio potporu u borbi protiv Sovjeta u Avganistanu.

Oružje je uvek bila zajednička tačka Jugoslavije i bliskoistočnih zemalja

Bin Laden je zatim posetio i fabriku oružja u Čapljini u kojoj je pokušao da dogovori nabavku bojnih otrova, koje je tadašnja JNA proizvodila. Po tvrdnjama vojnog obaveštajca iz tog vremena, ta mu je želja bila uskraćena, zato što je stav Jugoslavije bio da se bojni otrovi prodaju isključivo državama, a ne organizacijama i pokretima.

Novije aktivnosti

Posle završetka rata u Avganistanu i izbijanja rata u BiH, Bin Laden je 1992. u Zagrebu osnovao humanitarnu organizaciju Al Kifah, na čije čelo je postavio Kamr Ad Din Khirbanija, bivšeg pilota alžirskog vazduhoplovstva koji je stanovao u Ul. Vile Velebita 5.
Zaposleni u toj humanitarnoj organizaciji bili su Alžirci, a sam Khirbani koji se u Zagrebu zadržao kratko da bi potom otišao u BiH, pa u Albaniju, u to je vreme je bio glavni osumnjičeni za pokušaj napada na Američku ambasadu u Rimu.
Druga Bin Ladenova humanitarna organizacija, Al Moafaq je nešto je drugačiji slučaj. Nju je vodio Tunižanin Šafik Ijadi u zagrebačkom naselju Borovje, a ona se bavila i edukativnim radom. Organizacija je između ostalog držala kurseve stranih jezika i računarstva bošnjačkim izbeglicama.
Obe organizacije su delovale u Hrvatskoj do kraja 1996. posle čega se sele u BiH. Iako su bile registrovane kao humanitarne, Osama bin Laden je preko njih na tlo BiH uz pomoć UNHCR-ovih akreditacija, prebacivao stotine avganistanskih boraca i pripadnika Al Kaide.

Italijanski list Unita je nedavno objavio popis 28 zemalja u kojima su se ugnezdili ogranci Al Kaide, a među njima su navedene Hrvatska i BiH. Hrvatske policijske vlasti su ovu informaciju demantovale.