Fidel Kastro se vraća Bogu
Nagađanja o Kastrovom preobražaju u vernika počela su nakon što je italijanski list "Republika" početkom meseca objavio tekst u kome se tvrdi da se nekadašnji kubanski čelnik, koji je sve državne dužnosti 2008. godine zbog bolesti predao bratu Raulu, u starosti okrenuo Bogu. Ta tvrdnja je potkrepljena i izjavom njegove ćerke Aline, koja se u više navrata pokazala kao dobar prognozer dešavanja na Kubi.
"U poslednje vreme Kastro se približio religiji. Na kraju svog života ponovo je otkrio Isusa. Sve me to ne iznenađuje, jer su mog tatu ipak vaspitali jezuiti", rekla je Kastrova vanbračna ćerka Alina Fernandez, koja je 1993. napustila Kubu zbog političkih neslaganja sa ocem i danas živi u Majamiju, gradu u kome boravi ogromna zajednica Kubanaca, uglavnom vrlo neprijateljski nastrojenih prema Kastrovom režimu.
Članak u "Republici" citira i jednog neimenovanog sveštenika iz Vatikana koji je među organizatorima papine posete Kubi i koji je rekao da u Rimu znaju da je Fidel Kastro na izmaku životne snage i da se u očekivanju smrti sve više okreće duhovnosti.
"Kastro je skoro na kraju svog životnog puta. Znamo da je u ovom poslednjem periodu postao bliži religiji i Bogu", rekao je sveštenik.
Prema medijskim nagađanjima Kastro će se sastati sa papom Benediktom XVI u rezidenciji svog brata Raula Kastra, šefa kubanske države. Ovu vest je potvrdio i italijanski ekspert za vatikanska pitanja Andrea Tornijeli, koji je napisao da Raul Kastro ulaže velike napore da bi organizovao susret svog brata i pape, iako Vatikan još uvek nije dao ni nezvaničnu potvrdu da bi moglo doći do ovog važnog susreta.
Tornijeli je u listu "La Stampa" nedavno napisao članak koji objašnjava okolnosti pod kojima je Kastro ekskomuniciran. To se dogodilo 3. januara 1962, u vreme pape Jovana XXIII, kada je tadašnji sekretar Kongregacije za katoličko vaspitanje Dino Stafija, inače stručnjak za kanonsko pravo, izjavio da se kubanski čelnik može smatrati automatski izopšenim zbog svog društvenog delovanja. Unapred izrečena kazna nije nastupila, kako se verovalo, zbog automatskog izopšenja za sve komuniste koje je 1949. proglasio tadašnji papa Pije XII, a 1959. potvrdio papa Jovan XXIII, nego zbog postupaka kubanskog režima prema katoličkim biskupima - u to vreme su biskup Eduardo Roza Masvidal i još 135 sveštenika proterani sa Kube.
Otopljavanje odnosa
Kastro, ipak, nikada nije izopšten pojedinačnim formalnim dekretom, iako je postojao pritisak na papu da to učini. Papa Jovan XXIII, poznat u istoriji kao "dobri papa", smatrao je da bi taj potez potpuno uništio mogućnost poboljšanja odnosa između Svete stolice i Havane.
Poseta Benedikta XVI Kubi biće drugo hodočašće pape ovoj zemlji. Prva poseta odigrala se 1998. kada je katolike u Kubi blagosiljao papa Jovan Pavle II. Odnos između kubanskih vlasti i Katoličke crkve prolazio je kroz razne krize, ali u poslednje vreme pokazuje znake znatnog otopljavanja, što je u skladu sa trendom liberalizacije Kube koji je započeo Raul Kastro.