Sve su žive i zdrave!

Pomoć u pravi čas: Borka i Čedina Dražević

Gaziti preko snežnih smetova visokih i preko dva-tri metra na dvadesetak stepeni ispod nule, do kuće u kojoj žive sestre 68-godišnja Borka i 80-godišnja Čedina Dražević u Drenovi kod Gornjeg Milanovca i nositi kese pune hrane jeste teško, ali ni nagrada za trud nije mala. Jer, ima li veće nagrade od saznanja da su sestre Dražević žive! Istina, nisu zdrave, više su gladne nego site, hladno im je jer se temperatura ovih dana spušta i do minus 25 stepeni, ali, kao i uvek, raduju se svakoj poseti reportera "Vesti" kojem često, pa i u ovoj prilici, pomažu volonteri Crvnog krsta u Gornjem Milanovcu.

Ovog puta, valjda kao nikad do sada, sestre Dražević, jedini potomci narodnog heroja Dragomira Draževića, obradovale su se pomoći koja im je stigla od Angelne Petrović iz Melburna koja im je ovom prilikom poslala pomoć u iznosu od 100 australijskih dolara. Od dela novca koji je uputila gospođa Angelina sestrama Čedini i Borki je kupljena hrana, jer su već danima potpuno zavejane, a ostatak donacije im je uručen da im se nađe onda kada se sneg bude otopio i kada Borka bude mogla sama da ode do seoske prodavnice.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Po ko zna koji put do sada smo sestra Čedina i ja u prilici da se zahvalimo čitaocima i novinarima "Vesti", jer nam je opština Gornji Milanovac zahvaljujući onima iz belog sveta koji brinu o nama i vama koji o teme pišete nedavno, pred sneg i ove hladnoće, nabavila kontejner u kojem nam je mnogo bolje i mnogo toplije nego u našem ruševnom kućerku, a posle skoro dvadeset godina dobile smo i struju. Da smo i ove zime ostale u onoj vlažnoj sobi, u kojem smo provele tolike godine, sigurna sam da ne bismo izašle žive. Ili bi se krov srušio i ubio nas ili bi se smrzle. Do nebesa hvala i gospođi Angelini Petrović koja nam je poslala pomoć u trenutku kada u kući nemamo više ničeg od hrane, a sneg je toliki da mogu da iskoračim svega metar dva od kontejnera. Hvala i vama koji ste po ovakvom nevremenu kakvo ne pamtim u svom životu uspeli da nam donesete hranu. Već nekoliko dana nismo imale ni koricu hleba, a prvo što moram da uradim je to da presvučem i nahranim sestru Čedinu, koja je šlogirana i nepokretna već nekoliko godina. Onda ću da se isplačem. Plačem i sada, ali od sreće jer sam sigurna da nećemo umreti od gladi i hladnoće zahvaljujući ljudima iz sveta koje boli naša nemaština i muka - kaže Borka Dražević dok joj strašni minus ledi suze na licu.

Čuvajte se, deco: Perka Živanović i aktivisti Crvenog krsta

Taj strašni mraz i smetovi snega jedini su razlozi što je donacija Angeline Petrović uručena skoro mesec dana od slanja iz Melburna, ali staricama nije zakasnila. U kući su imale još poneki gram soli, brašna i šećera, parčence sapuna, po nekoliko tableta u kutijama prepisanih lekova, dovoljno za preživljavanje onima koji se ceo život nalaze na egzistencijalnom minimumu.

Plaćene namirnice

Do Borke i Čedine Dražević iz sela Drenova, reporter "Vesti" je uspeo da stigne, ali do 77-godišnje Božidarke Aksentijević, koja živi sama u kućici koju su joj izgradili meštani sela Boljkovci nemoguće je doći zbog snežnih smetova visokih i preko pet metara. Novac koji je Božidarki poslala Angelina Petrović iz Melburna u iznosu do 100 dolara ostavljen je u seoskoj prodavnici. Meštani će joj odneti hranu čim se ukaže i najmanja mogućnost da dođu do njene kuće, od centra sela udaljene nekoliko kilometara.
- Svi znamo koliko su "Vesti" učinile za Božidarku, a sledeći vas pokrenuo sam akciju da joj se izgradi kuća i to smo i učinili. Novac koji je poslala Angelina Petrović novi je podstrek da okupim ljude, obiđemo Božidarku i odnesemo hranu kupljenu novcem plemenite gospođe iz Australije - kaže Radoš Verbić, najzaslužniji što Božidarka Aksentijević više ne živi u drvenom vajatu i ne spava u rupi iskopanoj u zemljanom podu.

Promrzla i gladna, ali vedra

U uslovima kada se temperatura u takovskom kraju spušta i do minus 27 stepeni gotovo je nemoguće ne brinuti i ne razmišljati o tome šta je sa 90-godišnjom Perkom Živanović iz takovskog sela Lozanj, koja decenijama živi sama u kolibi u kojoj su uslovi za život gotovo nemogući. No, ponekad je bolje zajedno sa aktivistima Crvenog krsta gaziti sneg do pojasa nego brinuti i razmišljati. Do kuće Perke Živanović u smetovima nema traga bilo kakvog prolaznika. Ipak, na zadovoljstvo ekipe koja se usudila da se probije do njene kuće, baka Perka se na dozivanje oglasila iz kolibe. Istina, promrzla je, gladna i žedna, zavejana dubokim snegom, ali i ljuta što deca, eto, radi nje ne čuvaju svoje zdravlje idući po snegu i onda kada se i vukovi sklanjaju u jazbine. No, svaki napor učinjen da se stigne do kuće bake Perke se isplatio. Oni koji su je obišli sada bar znaju da nije gladna, a neće joj biti ni hladno jer su joj volonteri Crvenog krsta pripremili i drva koja će joj, valjda, trajati dok ledeni talas ne napusti takovski kraj.

Pozdrav baka Perke

O Perki Živanović iz Lozanja "Vesti" su u više navrata pisale, a naši reporteri redovno su joj odnosili donacije. Nije to zaboravila ova starica, iako je napunila 90 leta. Nije bila iznenađena ni što joj ovog puta nismo pružili koverat sa nekom od stranih valuta. Dobila je onda kad joj je bilo najpotrebnije, a najznačajnije je što su te donacije podsetile aktiviste Crvenog krsta da je i ona živa i da ima pravo da dostojanstveno okonča boravak na ovom svetu.
- Hvala vam na pomoći, poseti, razgovoru... - rekla je starica aktivistima Crvenog krsta, a reporteru "Vesti" da pozdravi sve naše ljude u tuđini.