Kad spasemo kravu, spasli smo i seljaka

Uprkos tome, vi ipak stižete skoro do svake štale?

- O zdravlju stoke u petnaestak sela na padinama Suvobora brinu samo tri veterinara i jedan tehničar. Već dvadeset godina obavljam ovaj posao, ali ne pamtim ovakvu zimu. Bilo je dana kada su temperature padale i do minus 24 stepena, ali mi smo ipak uspevali, uz velike napore, da dođemo do najudaljenijih sela, često gazeći sneg do pojasa.

Veoma ste uporni i istrajni?

- Svestan sam šta za stočare, koji su baš osiromašili, znači kada izgube tele ili kravu. Onima koji ne poznaju život na selu možda će se činiti da preterujem, ali za seljaka je takav gubitak ravan katastrofi. To se odnosi i na konje, ovce, svinje... Jer, stoka je ono što seljaku pruža sigurnost i egzistenciju i zato nema te prepreke koja bi mogla da zaustavi veterinare na putu do štala, svinjaca i obora.

Sa kojim problemima se suočavate ovih dana?

- Sve nam je sada problem. Zbog zavejanih puteva do štala stižemo pešice ili, kad i ako se može, na traktorima. Problem je što se lekovi u ampulama zalede, te moramo da ih odledimo pre intervencije. Ipak, najveći nam je problem kako da na vreme stignemo i obavimo teljenje, i tako spasimo i tele i kravu.

Osim spasavanja stoke, često pomažete i ljudima?

- Naravno, kada već krenemo ka nekom domaćinstvu, onda napunimo rančeve najosnovnijim životnim namirnicama jer znamo da ljudima zbog dugotrajne zimske blokade ponestaje soli, šećera, brašna... Često smo u prilici da iz zabačenih sela našim terenskim vozilom prevezemo bolesne do lekara.

U suvoborskim selima iz godine u godinu smanjuje se broj stanovnika, da li opada i broj stoke?

- Izgleda paradoksalno, ali broj stoke ne opada. Naprotiv, mnogi domaćini imaju nameru da povećaju svoja stada, a za to u ovim krajevima postoje idealni uslovi. Nažalost, i pored deklarativnog stava da je stočarstvo strateška grana poljoprivrede, država malo čini da ojača tu granu.