"Ne bih glumio Srbina negativca"
Kada ste i kako odlučili da želite da postanete glumac?
- Kada sam imao 19 godina, odlučio sam da treba da dam glumi šansu.
Da li su vaši počeci bili teški?
- Uspeo sam bez ikakvih problema da zakažem svoju prvu audiciju. I to je prošlo super. Nakon toga nije bilo tako lako, morao sam da se borim više. Ali nije bilo ni to loše. Jedini posao koji sam uspeo da zadržim i da se njime bavim od svoje 22. godine jeste gluma. Tako da sam bio vema srećan.
Šta je najgora stvar koju ste videli u Holivudu?
- Najgora stvar? Čini mi se da su to bili oni trenuci kada sam video određene ljude kako su posrnuli. Mračna strana našeg posla ih je jednostavno progutala. Tako nešto može da bude veoma omamljujuće i dosta puta sam video veoma dobre ljude kako su se izgubili u mračnoj strani Holivuda.
Da li se bilo šta promenilo kada ste saznali da je ona princeza?
Odbio bih ulogu Srbina negativcaKasper van Din i Katarina Oksenberg su tokom bombardovanja Srbije dobili ponudu da igraju u filmu u kojem je glavni lik negativac iz Srbije. - Snimao sam film u Italiji kada je počelo bombardovanje Srbije. Bio sam apsolutno protiv toga, a bilo je još teže gledati Katarinu kako je nesrećna. Poštovao sam njenu odluku da odbije da igra u filmu u kojem je glavni negativac bio Srbin. Ni ja je ne bih prihvatio, jer bi me Katarina plemlatila. |
- Čitao sam "George Magazine" kada sam video fotografiju na kojoj je bila Katarina, a ispod slike je stajao potpis: "Prava holivudska princeza Katarina Oksenberg". Okrenuo sam se ka njoj i pitao: "Ti si princeza?". Ona me je pogledala i odgovorila: "Nisam princeza, moja mama jeste". Bila je tako skromna i uopšte nije bila nadobudna zbog toga što je kraljevske krvi. Prema mom mišljenju, mnoge devojke bi se hvalisale i razmetale time da imaju majku koja je princeza, ali ne i moja Katarina. Uzgred budi rečeno, ona će zavuek bit moja princeza. Sećam se kada sam imao promociju filma "Uspavana dolina" u Londonu, prvih petnaest minuta pres konferencije novinari su samo pitali o tome kako je biti u braku s princezom, da li sam upoznao kraljicu majku, da li je istina da je odbila princa Endrjua... Hej, čekajte, rekoh, pa ja sam godinu dana s njom u braku i ništa ne znam o tome. Pričajte mi. Kada sam je posle o toem pitao, ona je rekla: "Pa šta si očekivao, da svima pričam o svom ljubavnom životu? Da li to želiš?" Kad bolje razmislim - ne. Takva je ona. Skromna, ponosna, plemenita. Duhovita, govori ono što misli i uvek istinu. S njom tačno znate na čemu ste. Ona je anđeo, ona je boginja, moja bolja polovina, moja princeza, moje sve.
Da li vam se dopada Srbija?
- Volim Srbiju, i to mnogo. Ima, čini mi se, u Srbiji jedna izreka koja kaže da si odande odakle ti je žena. Tako da ja mora da sam Srbin. Ljudi su veoma ljubazni i fini, vidim da vole Jelisavetu, stalno žele da se slikaju s njom. Znaju i Katarinu, a par njih je čak prepoznalo i mene.
Da li znate neke reči na srpskom?
- "Voda", "dobridan".
Šta volite da jedete kada dođete u Srbiju? Imate li neka omiljena mesta za izlazak?
- Ne umem da kažem kako se zovu ta jela koja volim da jedem, ali dovoljno je da ispred mene stavite tanjir pun srpske hrane i ja sam srećan čovek.
Da li biste mogli da živite ovde?
- Iskreno... mogao bih da živim gde god živi moja supruga. Srbija je prelepa i ima da ponudi toliko toga. Kada počnemo sa snimanjem našeg filma o princu Pavlu, živećemo tu zbog snimanja i preprodukcije.