Mišković i Kostić kupuju nove avione za novi Jat
Izvor "Blica" kaže da je ideja smanjiti broj radnika za trećinu, preuzeti sedam ili osam najboljih aviona od ukupno 14 i napraviti kompaniju koja bi vredela 50 miliona evra. U razgovorima s predstavnicima Vlade dogovoreno je da država zadrži 50 odsto vlasništva, tako što će obezbediti opremu vrednu 25 miliona evra.
"Pokušali bi dogovoriti i nove letelice, a preuzeli bi isključivo profitabilne linije. U početku će biti važno samo da ne gubimo, ne treba da zarađujemo, a profit je realno očekivati tek od 2015. godine. Do tada bi se poslovalo bez profita, ali sve to uz uslov da se broj radnika svede na nivo za koji će novi vlasnici smatrati da je potreban da funkcioniše Jat", kaže izvor "Blica".
Nova kompanija bi preuzela i rešavanje spornog ugovora sa francuskim proizvođačem aviona "Erbasom" iz 1998. godine. Za kupovinu osam aviona, Jat je tada uplatio avans od 23,5 miliona dolara. Rok za isporuku letelica bio je između 2000. i 2005. godine, ali još nijedan avion iz Francuske nije stigao u Beograd.
Sagovornik "Blica" tvrdi da potencijalnim vlasnicima nacionalnog avio-prevoznika najviše smeta njegovo loše poslovanje. Jat je u 2010. godini ostvario gubitak od 3,8 milijardi dinara, što je 140 odsto više nego godinu dana ranije. Kompanija je istovremeno smanjila broj radnika sa 1.692 na 1.531. Minus od 7,8 milijardi dinara imali su i 2008. godine kada su zapošljavali blizu 2.000 radnika.
Ocena je da bi se novi vlasnik daleko lakše našao kada bi kompanija imala manje troškove (konkretno se misli na zaposlene), ali i kada bi se u novu kompaniju stavilo "ono što je i funkcija Jata".
"Turska avio-kompanija je uz Jat tražila i Aerodrom, koji je profitabilan. Tu su i 'Jat ketering' i 'Jat tehnika'. Sve te kompanije mogle bi da izbalansiraju gubitak koji donosi sam avioprevoznik. Ovako, samo preuzimanje Jata sa minusom uz činjenicu da održavanje jednog aviona košta milion dolara godišnje, nije lako", kaže sagovornik "Blica".
Za kupovinu Jata svojevremeno su bili zainteresovani vlasnici "Marba" Andrej Jovanović i Bojan Milovanović. Potom su predstavnici Vlade Srbije pregovarali sa turskom avio-kompanijom "Turkiš erlajnz", ali i sa azerbejdžanskim "Azalom". Na tender za kupovinu Jata kasnije se prijavila letonska kompanija "Baltik avijejšn sistem" čiji je vlasnik Vladimir Antonov ubrzo i uhapšen zbog finansijskih malverzacija.
Ministar Milutin Mrkonjić potvrdio je da su u toku pregovori sa privrednicima sa kojima država namerava da osnuje novog srpskog avio-prevoznika.
"Neću da kažem koji su. Vi znate da su oni poslovno, vrlo osetljivi ljudi koji imaju svoje interese i razloge. Ideja sa Jatom“je da naši privrednici plus država prave novu kompaniju, a da stara kompanija ostane sa dugovima i viškom radnika koji će dobiti socijalni program, rekao je Mrkonjić.
U MK grupi potvrdili su da razmatraju mogućnost ulaska u navedeni konzorcijum. Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma, rekao je da nije dobio zvaničan poziv, ali da bi hteo da pomogne Jat. Iz Delte nije stigao zvaničan odgovor, ali je ova kompanija prema saznanjima "Blica" zainteresovana da investira. Odgovor nije dobijen ni od Gorana Perčevića. U javnosti se spekuliše da bi u kozorcijum mogao da bude uključen i Branislav Grujić, vlasnik "Farmana"
Isplativo deset linija
Najprofitabilnije Jatove linije su Moskva, Atina, Cirih, Amsterdam, Pariz, London, Beč i Frankfurt, pa je za očekivati da novi vlasnici akcenat stave na ove rute. Najmanje profitabilne su regionalne linije - Skoplje, Sarajevo i Podgorica. Poznavaoci, međutim, tvrde da su ove rute politički značajne i da je retkost da se one i ukidaju.
Jat je prošle godine prevezao više od milion putnika. U prvih devet meseci 2011. u evropskom saobraćaju broj putnika je, uz veći broj letova za šest odsto, povećan za 18 odsto. Popunjenost putničke kabine bila je veća za sedam odsto u odnosu na 2010 godinu. Pad broja putnika zabeležen je samo u čarter letovima. Inače, Jat je proteklih godina prodao mnoga svoja predstavništva u inostrantsvu, pa ih trenutno u svetu ima 35.