Dao bih za pesmu i 50.000 evra!

- Raščistio sam teren oko sebe, ali nisam jedini na estradi koji se ogradio. Ja sam druželjubiv čovek, veseo po prirodi i ne izbegavam ljude, ali neću da od kolega slušam iste priče milion puta ispričane. Dosta mi je njihovih laži, međusobnih ogovaranja i spletki. Estrada je puna foliranata, prevaranata, poltrona i ne vidim sebe među njima, niti hoću njima da se bavim. Moje je da pevam i drugo me ne zanima - iskren je Jašar Ahmedovski.
 

Platio sam ceh Da li vas je neko skoro prevario ili razočarao? - Niko me nije ni prevario, izigrao, ni razočarao već godinama. Davno sam platio ceh, doživeo i preživeo sve i svašta. Loša iskustva su me opametila i neko bi morao da bude mnogo veliki mangup da bi me prevario. Dobro sam naučio da se čuvam u ovom haosu. Ne žalim ni za čim, ne stidim se ničega. Bilo je perioda kada nisam izlazio iz kafana, kad sam se družio sa čašicom, ali sam na vreme prekinuo jer sam shvatio kuda to vodi.

Privodite kraju snimanje novog albuma. Da li su vam pesme skupe jer se mnogi pevači žale da ih kompozitori odraše za pesme?
- To je tužna priča, lupetaju moje kolege svašta. Meni niko nije tražio velike pare za pesmu. Mnogi pevači valjda misle da samo oni treba da žive, kao da autori nemaju duše, kao da njihove porodice i deca ne treba da jedu. Meni za dobru pesmu ništa nije skupo. Dao bih 10, 20, pa i 50.000 evra za pesmu koja bi mi garantovala prosperitet. Pevači od tih pesama žive, rade, zarađuju... U današnje vreme kad kompozitori od autorskih prava dobijaju vrlo malo ili ništa, treba i oni od nečega da žive.
 

Da li ste se skoro smejali slušajući neki od aktuelnih hitova?
- Ili se smejem, ili mi još češće dođe da plačem kad čujem šta sve pevaju. Ne bih snimao pesme koje mnogi pevači pevaju makar umro od gladi! Tekstovi su danas oličenje vulgarnosti, prostakluka, primitivizma u kome se ne pronalazim. Meni je uvek bilo važno da tekst bude priča, poetičan, smislen, sadržajan. Moguće je da se mnogi pevači stide onoga što pevaju i da bi se rado iskobeljali iz blata u koje su upali. Možda to ne bi ni snimili da ih savetnici nisu ubedili da je to moderno.

Vi ste na početku karijere imali Šabana Šaulića, a savetnik je mogao da vam bude i kum Saša Popović...?
- Svaka njima čast, ali ni sa jednim nisam u kontaktu. Možda je moja greška što nisam imao savetnika, sem kao klinac kada sam počinjao karijeru. Šabana sam upoznao u Sarajevu, bio je kompozitor i tragao za talentovanim klincima. Ali, da nisam vredeo, ne bi on meni pomogao. Mnogi su pokušavali tada da dođu do Šabana, ali nisu uspeli. Bio je vrh, elita i bila je čast raditi s njim. Kao brata sam ga voleo, bili smo nerazdvojni, ali...
 

Šta se onda dogodilo, pa ste prekinule kontakt?
- Nikada se nismo posvađali, ali neke stvari su me zabolele. Kada je poginuo moj brat Ipče, on mi je samo posalao telegram. Nisam mogao da shvatim da moj blizak prijatelj nije pored mene kada mi je najteže. I nisam mogao da pređem preko toga.
 

Imam pokriće Ne odričete se firmirane garderobe? - Zašto bih se odricao? Tužno bi bilo da posle tri decenije pevanja i uspešne karijere ne mogu sebi da priuštim lep život, dobar auto, firmiranu garderobu. Zaslužio sam sve što imam, pa i firmiranu garderobu. Znate, tužno je kad neko takve stvari nosi bez pokrića, a takvi je na estradi sve više. Moje pokriće su godine uspeha, glas, kvalitet, pesme koje se već decenijama pevaju.