Krah poljoprivrede (4): Semenka paradajza skuplja od kilograma

Mirko Janjić se bavi povrtarstvom. Na obodu Loznice uzgaja celer, plavi patlidžan, cveklu, rotkve, praziluk, a bavi se i cvećem.

- Poljoprivredniku ionako nije lako u Srbiji, a sa liberalizacijom uvoza će mu sasvim izvesno biti daleko teže. U ovu državu više nemam poverenja i uzdam se samo u se i u svoje kljuse. Sa tom liberalizacijom bukvalno ćemo biti dotučeni. Sada gledam šta ću i kako ću. Treba misliti na setvu, kesica celera koju sam plaćao oko 31 sada je, čujem, oko 50 evra, a meni treba deset kesica.

Seljak je mnogo bolje živeo pre 10, 15 godina nego danas. Da sam ove količine povrća proizvodio tada, svake godine bih pravio novu kuću. Pre desetak godina mogao sam sedam dana da živim normalno izlazeći na pijacu samo petkom, a sada sam bukvalno 365 dana na pijaci i da mi nije Bosne, pa nešto prodam preko Drine, propao bih - priča Janjić ogorčen što država na vreme ne obaveštava poljoprivrednike o pogodnostima koje nudi, već se to uglavnom sazna kada prođe konkurs, ili tako što mu neko kaže u poverenju.

ORANICE I PAŠNJACI Ukupna poljoprivredna površina u Loznici je 36.859 hektara, 29.712 oranica, 3.933 voćnjaka, 906 livada i 3.607 pašnjaka. Poljoprivredna proizvodnja obavlja se u 113 naseljenih mesta i u oko 22.000 poljoprivrednih gazdinstava. Na području Loznice ima oko 14.300 goveda i oko 17.200 grla svinja.   SKUPA STOČNA HRANA Stočar Dejan Mitrović strahuje da srpsku poljoprivredu čekaju teški dani. - Imam 30 grla krava i za sada još može da se zaradi, ali uz puno rada, a dokle će, videćemo. Država daje subvencije za krave i kako je bilo prethodnih godina, sada je dobro. Predajem mleko, ali cena nije bogzna šta, ista je bila i pre pet godina, a sve ostalo je otišlo gore i troškovi su mi porasli. Da sada kupujem hranu za stoku, ne bi me bilo nigde. Ne bi bilo šanse da budem u plusu - kaže Mitrović koji se stočarstvom bavi desetak godina.

Povrtar Miroljub Lukić tvrdi da sve zavisi od vlade koja je nesposobna.

- Kod nas novinari obave svoj deo posla, napišu šta treba, seljaci svoj, a država zataji i tako je uvek. Plaćam 11,5 do 15 dinara semenku paradajza, a ona toliko ne košta u Holandiji, već je nazidaju carina, PDV i ostalo i ne znam šta onda očekuju od seljaka. Letos se kilogram paradajza na pijaci prodavao za pet dinara! Zato mi je prošle godine propao najmanje vagon i po paradajza. Nisam ga ni brao jer nisam imao račun da platim berače i kupim ambalažu pa onda bolje da propadne. Sad kreće setva semena. Za seme se trošak meri hiljadama evra, da se kupi, odrade svi ti supstrati i ostali preparati i kada ga proizvedeš - gledaš u njega jer ti se ne isplati da ga ubereš - jada se Lukić, koji ima 30 ari pod plastenicima i oko tri hektara gde gaji paprike, krastavce i ostalo sezonsko povrće.

Uglavnom robu plasira na lozničkom kvantašu i nešto preko Drine, ali tvrdi da se taj izvoz smanjio jer i Bosna daje veće subvencije svom seljaku, "dok naša vlast samo priča".

Duško Sladaković ima farmu sa trenutno 15 krava u Lozničkom Polju, ali planira povećanje na 50 grla. Ne zna šta donosi najavljena liberalizacije carina sa Evropskom unijom, ali misli da neće biti lako.

- Mislim da će veliki proizvođači opstati, ali od sitnih poljoprivrednika nema ništa ako se domognemo EU. Bolje su subvencije u EU i veća podrška države. Država daje 25.000 dinara za muzna grla i to je dobro, ali moraš da imaš više od pet grla jer sa manje to ne ostvaruješ. Dajem Imleku oko 250 do 300 litara mleka dnevno. Imam svoju hranu za stoku jer danas onaj ko je kupuje ne može da se bavi stočarstvom, osim onako usput, kao hobijem uz posao od kojeg živi. Uspevam da opstanem, ali mukotrpnim radom. Da bi se u Srbiji bavio poljoprivredom, moraš mnogo da radiš, da imaš velike količine i onda možeš da opstaneš. Na sitno može da se radi samo iz razonode. Šta znam, nisam baš nešto rad ni da uđem u EU - sleže ramenima Sladaković.

Krah poljoprivrede: 1. Gladan seljak na evropskom putu 2. Srpsko-hrvatska šećerna repa 3. Uvozićemo belaj

Možda ćemo za koju godinu piti sokove od poljskih jabuka, mesiti štrudle od ruskog brašna, piti nemačko ili švajcarsko mleko i jesti meso iz Latinske Amerike, i zavisiti od uvoza hrane. Naši seljaci pričaće tada potomstvu kako je nekada kružila priča da samo Vojvodina može da hrani pola Evrope, kako smo nekada bili poznati po šljivama i malinama, a onda je stigla EU, a seljacima je dosadilo da se bore sa državom koja je mnogo pričala, a malo učinila za srpsko selo i seljaka.

K R A J