Verska nastava ostaje u školama
U isto vreme pojavila se i vest da će Nacionalni prosvetni savet razmatrati ukidanje veronauke ”za početak u srednjim stručnim školama”. Ovakav zahtev stizao je prethodnih godina i od više nevladinih organizacija. Njihov stav je da verska nastava nameće mladim ljudima religijsko učenje, što je potvrđuje mešanje crkve u građanska pitanja.
Učitelji godinama bez statusaDa verska nastava još nije pustila korenje dovoljno duboko, svedoči i nerešen status veroučitelja. Oni su zaposleni na određeno vreme i svakog septembra strepe da li će obnoviti ugovor. Na to nikakav uticaj nemaju prosvetne vlasti, već isključivo crkve. Tako, veroučitelji ne mogu da odu na duže bolovanje ili podignu kredit. |
Međutim, u zvaničnim prosvetnim aktima, ali i onima koja su tek u povoju, veronauka ima čvrsto utvrđeno mesto. I u zakonima o osnovnom i srednjem obrazovanju koji će uskoro da budu pred parlamentarcima, veronauka je nesporna. I buduća strategija obrazovanja do 2020. godine, ne spori veronauku.
Da je mesto ovog predmeta u učionicama zagarantovano pokazuje i podatak da đaci podjednako biraju versku nastavu i građansko vaspitanje. Časove ”pravoslavlja” pohađa 530.000 učenika, dok islamsku veronauku uči 38.000 đaka. Osnove rimokatoličke vere sluša 14.000 školaraca, dok se za izučavanje evangelističke vere opredelilo njih 1.170.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta prof. dr Desanka Radunović za ”Večernje novosti” je rekla da nije istina da će NPS razmatrati ukidanje veronauke.
- Nikada NPS nije raspravljao o njenom ukidanju, niti je to naš posao - potvrdilo je i više članova NPS.
Na dušu crkve i države proteklih godina stavljan je loš kvalitet udžbenika za veronauku, gledanje kroz prste prilikom ocene vrednosti predmeta, načina izbora veroučitelja... U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da udžbenici za veronauku prolaze istu proceduru odobravanju kao i svi ostali.
Isti aršiniDešava se da udžbenici veronauke budu odbijeni, kao i svi ostali. Tako je u dva navrata naša komisija vraćala na doradu udžbenik čiji je pisac episkop braničevski Ignjatije (Midić) - objašnjava Vladimir Krstić. - Tek kada je zadovoljio standarde, ušao je u nastavu. |
- Ako je ranije i dolazilo do nekih propusta, danas je to gotovo nemoguće - naglašava i Vladimir Krstić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, čije komisije ”aminuju” udžbenike. - Kod nas stižu rukopisi koji su već verifikovani u Ministarstvu prosvete. Kada naša komisija da svoje mišljenje, udžbenik šaljemo u NPS, koji daje završnu reč.
U Odboru za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke priznaju da udžbenici nisu savršeni, ali ističu da se neprekidno radi na njihovom usavršavanju.
- Odziv dece na versku nastavu već godinama je u blagom porastu - kaže predsednik Odbora episkop Atanasije (Rakita). - Veroučitelji su obrazovani, predano rade svoj posao i deca imaju poverenja u njih. Ali, podrazumeva se da stalno treba raditi na poboljšavanju nastavnog programa.