Srpski rudari žive u srednjem veku

Aleksinački rudnik se nije mnogo promenio od kraja 19. veka

Političari se rudara sete samo uoči izbora, ali i tada se sve svede na slatka obećanja. Srpski rudar danas radi u uslovima kao u srednjem veku i rade u nemogućim uslovima. Plate se kreću od 20.000 do 80.000 dinara, a mnogi rudnici su u stečaju.

Nedavno se navršilo dve decenije od najveće rudarske nesreće u Srbiji, kada je u Aleksincu poginulo 90 rudara. Jedna od najvećih tragedija nije zaboravljena, ali se za to vreme nije mnogo toga promenilo u uslovima rada, pa rudarstvo i dalje spada među najopasnija zanimanja u Srbiji.

Afrički uslovi rada
Svake godine osam do 12 radnika u srpskim rudnicima pogine, dok 150 do 180 bude teško povređeno. Jedan od glavnih razloga je što se način rada decenijama nije značajno promenio, pa u 21. veku rudari najčešće i dalje mlate krampovima. Loše privatizacije nekih rudnika i dovođenje neprofesionalnog rukovodstva uticalo je da broj stradalih rudara bude isti kao u zemljama trećeg sveta.

Doručak u rudniku zlata kod Majdanpeka

U Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kažu da se najčešće nesreće u rudnicima dešavaju na površinskim kopovima, gde se rudari dva, do tri puta češće povrede, nego u podzemnim rudnicima. Broj nesreća se ne smanjuje, pa ostaje relativno veliki broj rudara koji tragično gube živote svake godine.

Goran Nikolić

Goran Nikolić iz Sindikata Ibarskih rudnika objašnjava da se u srpskim rudnicima i dalje radi starim metodama, većinom ručno, bušenjem ili miniranje, daleko od tehnologije u savremenim evropskim rudnicima.

- Obično je uzrok nesreća ljudski faktor. Tome pomaže i činjenica da danas i dalje većinu fizičkih poslova obavljaju rudari, jer nemamo mehanizovan način otkopavanja, pa se obično sve radi ručno. Kada bi se uvela mehanizacija u širu upotrebu, rudari bi bili mnogo sigurniji i ne bi bili izloženi tako velikim fizičkim naporima - kaže Nikolić.

Metan vreba
Da je posao rudara jedan od najtežih, odavno je poznato. Međutim težak fizički rad, otežan je i teškim ekonomskim prilikama u državi koja je iz tranzicije uletela u krizu. Na to upozorava Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

- U Srbiji postoji 270 rudarskih kopova, kao i veliki broj kamenoloma. U ovoj grani privrede radi oko 25.000 ljudi. Mi redovno šaljemo inspekcije, ali uprkos tome tokom 2010. godine imali smo osam poginulih rudara i oko 120 teško povređenih. Uglavnom je reč o pojedinačnim nesrećama, a poslednju veliku nesreću imali smo 1998. godine, kada je u eksploziji metana u rudniku Soko poginulo 29 rudara.

Problem predstavljaju rudnici u kojima je urađena loša privatizacija. U nekima se nije vodilo mnogo računa o zaštiti na radu, a vlasnici nisu bili stručni za ovaj posao. Takav je primer firma Magnohrom, u čijem rudniku nije urađen dobar sistem zaštite, pa je ugovor o prodaji raskinut - objašnjava Dragosavljević.

Samospasilac
- Najveća opasnost po rudare predstavlja metan, prodor vode i urušavanje zemlje u jamama. Iako je poslednjih godina dosta urađeno na bezbednosti, uslovi u srpskim rudnicima su daleko od uslova zemalja EU, pa čak i ruskih ili poljskih, koji su najveći proizvođači uglja u podzemnim kopovima - kaže Drago Milinković, rukovodilac Zaštite na radu u rudniku Resavica. - Uspeli smo da u svim rudnicima instaliramo najsavremeniju opremu za ventilaciju. Svaki rudar prilikom rada u jami poseduje aparat "samospasilac", koji im omogućava da u slučaju pojave metana ili eksplozije, mogu da dišu, dok ne stigne pomoć ili izađu iz jame.

Sumnjive beneficije
Rudarske kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 25.000 radnika, a broj zaposlenih u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom iznosi od 5.500 do 6.000 radnika. Među najvećim rudnicima su površinski kop Rudarskog basena Kolubara, koji je u sastavu Elektroprivrede Srbije, i rudnici bakra Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Rudari imaju beneficirani radni staž, ali ne mogu samo po tom osnovu da odu u penziju, ako ne ispune i drugi uslov koji se odnosi na starosnu dob.

Junak s lopatom
U vreme SFRJ rudar je imao priliku da postane junak javnosti a da ne mora da učestvuje u rijaliti šou programu. Alija Sirotanović, rudar iz Breze, našao se na novčanici od 10 dinara i proglašen je herojem socijalističkog rada. Postao je slavan kada je oborio svetski rekord u kopanju uglja. Alija je postao i zvezda pesme "Srce, ruke, lopata", koju mu je posvetila grupa Zabranjeno pušenje.

(Istraživačka priča je podržana od dansku Asocijacije za istraživačko novinarstvo i projekt SCOOP)