Kako je to živeti bez želje za seksom?
Ova studentkinja Univerziteta u Oksfordu spada u jedan odsto ljudi u Velikoj Britaniji koji se identifikuju kao aseksualci. Aseksualnost je opisana kao orijentacija, za razliku od celibata koji je stvar izbora.
Šta je aseksualnost?
|
"Ljudi me pitaju kako mogu da znam kad nisam probala. Kako znate da ste strejt ako niste probali seks sa osobom istog pola? Jednostavno vas ne zanima. Eto, upravo tako i ja znam. Ako vas nešto ne zanima, jednostavno vas ne zanima, bez obzira na to da li ste probali ili ne", rekla je Dženi.
"Asexual Visibility and Education Network" (AVEN), glavno sastajalište aseksualne zajednice na Internetu, ističe da emocionalne potrebe kod aseksualnih ljudi variraju podjednako kao i kod onih koji to nisu. Postoji razlika između neromantičnih i romantičnih aseksualaca, tvrdi sociolog Mark Karigan sa Univerziteta Vorik.
"Neromantični aseksualci nemaju sklonost ka romantici, pa često ne žele nikakvu vrstu dodira i fizičke intimnosti", rekao je Karigan.
Sa druge strane, romantičnim aseksualcima ljubav nije strana. Njima će se dopasti neka osoba, ali neće imati seksualnu reakciju, iako će želeti da se zbliže. U tu grupu spada i Dženi koja je heteroromantik i bez obzira na to što je seks ne zanima, muškarci je privlače. Ona je u vezi sa 22-godišnjim Timom koji nije aseksualac.
"Mnogi ljudi tvrde da sam sebična jer ga držim u vezi od koje on ne može da dobije ono što želi, ali je očigledno srećan i može sam da odlučuje", rekla je Dženi.
Tim kaže da uživa da provodi vreme sa Dženi, da je upoznaje usredsređujući se na romantične aspekte njihove veze. "Kada mi je prvi put spomenula da je aseksualna pomislio sam da je to vrlo čudno", rekao je Tim, "ali tada nisam znao ništa o tome da bih donosio bilo kakve zaključke. Ja nikada nisam bio opsednut seksom. Nisam izlazio u potrazi sa devojkom sa kojom ću imati samo seks, tako da nisam zabrinut".
Dženina veza sa Timom nema fizičku stranu, oni međusobnu privlačnost iskazuju kroz maženje i ljubljenje.
Aseksualnost je retko tema naučnih studija, pa se u nekoliko njih tek nagađa o tome zašto neki ljudi ne osećaju seksualnu privlačnost. "Uglavnom se smatra da je to neki poremećaj i da se može izlečiti uz pomoć nekoliko pilula. Pitaju me da li sam kontrolisala hormone, kao da u tome leži rešenje. Neki odlaze i korak dalje pa misle da sam bila zlostavljana tokom detinjstva, što naravno nije istina, ali su takvi stavovi svakako loši i neprikladni", rekla je Dženi.
Dr Karigan nedostatak studija o ovoj temi pripisuje činjenici da ni ne postoji prava zajednica aseksualaca, osim AVEN-a. Ukoliko ne postoje ljudi koji se zvanično deklarišu, ne postoji ni predmet istraživanja.
"Postoje brojna istraživanja o poremećaju hipoaktivne seksualne želje koji je klasifikovan kao poremećaj ličnosti, a odnosi se na osobe koje ne mogu da iskuse seksualnu privlačnost ili im ona pričinjava patnju. Zato se mnogima koji se definišu kao aseksualci pripisuje ovaj poremećaj", kaže doktor Karigan.
"Da li bi pre 50 ili 60 godina neko osetio potrebu da se odredi kao aseksualac i da li bi ga društvo prihvatilo? Mislim da je došlo do značajnih promena. Seksualna revolucija je unapredila naš odnos prema seksu i mišljenje o društvu. Možda je upravo ta preterana seksualizacija i dovela do nerazumevanja aseksualnosti", dodaje ovaj stručnjak.
Stručnjak za veze, seks i ponašanje, dr Pem Spur priznaje da nema mnogo interesovanja u vezi sa aseksualnošću. Ljudi nemaju problem da pričaju o seksualnoj nezainteresovanosti, ali se aseksualnost kao takva ne uzima u obzir.
Ono što najviše zanima dr Karigana jeste budući uticaj vidljive seksualne zajednice na ljude koji nisu aseksualci. "Na primer, nije postojao koncept heteroseksualnosti pre nego što se otvoriolo pitanje homoseksuanosti. Ljudi su počeli da se određuju kao heteroseksualci onog trenutka kada su istupili homoseksualci".