Šulc žestoko napao evropske lidere
Predsednik Evropskog parlamenta po tradiciji se obraća čelnicima zemalja članica na svakom samitu EU.
Nakon što pročita svoj govor, on napušta dvoranu i ne učestvuje u radu samita. Šulc je izabran za predsednika EP 17. januara ove godine i ovo je bio njegov prvi nastup pred čelnicima EU.
"Velika mi je čast da vam se prvi put obraćam kao predsednik Evropskog parlamenta, ali moja nova dužnost nije me promenila, kao ni to da otvoreno govorim što mislim", rekao je u uvodu Šulc, pre nego što je otpočeo sa žestokim kritikama.
"Od samog početka Evropski parlament je kategorički bio protiv revizije ugovora, jer to naprosto nije nužno i jer smo se bojali da će rasprava o tome otvoriti Pandorinu kutiju raznih mogućnosti.
Naši građani ne mogu da razumeju zašto se, usred krize, mi prepiremo oko maglovitih pitanja institucija i članova ugovora. Oni od nas očekuju odgovore na svoje svakodnevne probleme. Ne uspemo li da damo te odgovore, poverenje u političke institucije i na nacionalnom i na evropskom nivou biće još više poljuljano.
Vreme je da se okrenemo pravim pitanjima. Vreme je da razgovaramo o tome kako izvesti Evropu iz krize. Vreme je za odlučnu akciju", rekao je Šulc u neuobičajeno oštrom govoru.
Očekuje se da će čelnici na samitu postići dogovor o fiskalnom paktu kojim će se zemlje potpisnice obavezati da će voditi uravnoteženu budžetsku politiku, zaustaviti rast dugova i početi da ih smanjuju.
Odredbe da strukturni budžetski deficit ne sme da prelazi 0,5 posto BDP-a, a javni dug 60 posto BDP-a zemlje članice bi trebalo da ugrade u svoje ustave ili u zakone koje imaju ustavnu snagu. U slučaju kršenja dogovorenih pravila usledile bi kazne.
Šulc nije dovodio u pitanje potrebu za štednjom, ali je istaknuo da to nije dovoljno i da naglasak treba da bude na rastu.
"Fiskalni pakt diže budžetsku disciplinu na nivo 'čudotvornog leka' za sve bolesti povezane s dužničkom krizom i uspostavlja gornju granicu nacionalnih dugova i automatske sankcije. Razumna budžetska politika je bitna kako bi se nivo zaduženosti držao pod kontrolom. Smanjivanje dugova je pitanje međugeneracijske pravde, inače ćemo se jednog dana naći u sramnom položaju da našoj deci ne ostavljamo kuću nego hipoteku na kuću.
Osigurati da se ne ponovi kriza nije dovoljno, iako je nužno, ali samo za sebe i uz mere štednje u mnogim državama članicama neće doneti preko potreban ekonomski rast", rekao je Šulc.
On je pozdravio činjenicu da se novim ugovorom postavljaju temelji za fiskalnu uniju. "Pozdravljamo taj korak, koji ste bili prisiljeni da preduzmete kao Unija 26 zemalja članica, nakon veta britanskog premijera Dejvida Kamerona. Želeo bih ovom prilikom da vam zahvalim na čvrstom stanovištu naspram zahteva Kamerona, koji je zatražio izuzeća od pravila koja uređuju finansijska tržišta", rekao je Šulc.
Sve za sporazum osim Velike Britanije i Češke
Švedski premijer Fredrik Rejnfelt rekao je da su sve članice EU, osim Velike Britanije i Češke, donele odluku da potpišu novi fiskalni Sporazum osmišljen za zaustavljanje kršenja budžetskih pravila u evrozoni.
Evropski lideri izrazili su nadu da će novi sporazum da ubedi investitore da se više neće ponoviti greške koje su izazvale sadašnju dužničku krizu.
Švedski premijer je izjavio da se 25 članica EU već pridružilo fiskalnom sporazumu.
Velika Britanija je u decembru najavila da neće potpisivati novi sporazum dok Češka to neće učiniti zbog proceduralnih problema u parlamentu |
On je istakao da Evropski parlament mora da učestvuje na svim samitima evrozone, što je jedno od otvorenih pitanja.
Naime, Francuska insistira da na samitima evrozone, koji će se održavati najmanje dvaput godišnje, mogu učestvuju samo one članice koje imaju zajedničku valutu, dok sa druge strane Poljska traži da na njima mogu da učestvuju sve zemlje koje potpišu i ratifikuju fiskalni pakt.
Šulc je zatražio uvođenje poreza na finansijske transakcije, čemu se žestoko protivi Velika Britanija strahujući za interese londonskog Sitija. Takođe je zatražio uvođenje evroobveznica kojima bi se odgovornost za dugove učinila kolektivnom, čemu se pak protivi Nemačka.
"Zajedničke obveznice s niskim kamatnim stopama mogu da olakšaju dužničku krizu i stabilišu bankarski sistem. Evroobveznice su moćno oružje protiv špekulacija i podizanja kamatnih stopa.
Poslednjih dana ponovno smo svedoci da se 'hedž' fondovi klade da će Grčka bankrotirati. To mora da prestane. Evroobveznice su takođe simbol evropskog poverenja u zajedničku budućnost", rekao je Šulc.
Predsednik Evropskog parlamenta je takođe zatražio stvaranje evropske agencije za kreditni rejting kako bi se razbio monopol američkih agencija, te pokretanje evropske inicijative za ekonomski rast.
On je rekao da neiskorišćena sredstva u evropskom budžetu, ona koje zemlje članice nisu upotrebile, ne bi trebalo vraćati već bi deo njih trebalo preusmeriti na projekte za zapošljavanje mladih.