Batine zbog tri vola

U Srbiji druge polovine 19. veka delovalo je više policija. Jedna je bila Milivoja Petrovića Blaznavca, ministra vojnog koji je pučem doveo kneza Milana na vlast, drugu je imao sam Ristić.

Te dve, za razliku od treće, ministrove, javne i uniformisane, delovale su tajno, sa svojim agentima i špijunima. Bile su nemilosrdnije od zvaničnih pendreka, ali je narod za sve krivio samo onu policiju koju je video.

Radivoje Milojković je bio izdanak generacije koja se školovala u Hajdelbergu i Parizu, slušajući predavanja čuvenog francuskog liberala Vašroa.

Važio je za čoveka otvorenog za nove ideje, ali je posle nekog vremena, provedenog na čelu srpske policije, usvojio kruto i samovoljno ponašanje svojih prethodnika Ilije Garašanina i Nikole Hristića. Naređivao je lično, bez pismenih dekreta, oštro i kratko. Omiljena izreka mu je postala: "Ili - ili, trećeg nema". Pošto je poticao sa sela, hvalio se da dobro poznaje srpskog seljaka, a odatle je vukao i smisao za visprenu šalu.

Tako se ministru Milojkoviću jednom prilikom neki opozicionar žalio da je dobio batine od policije samo zato što je sanjao! A san je bio sledeći: na Beogradskoj tvrđavi su se otvorila glavna vrata i kroz njih su u grad ušla tri vola. Taj svoj san je ispričao u kafani, gde se društvo zabavljalo aluzijama na tri namesnika koja vode državu, pa ga je neko prijavio policiji, a policija ga je pritvorila i dobro izdevetala. Milojković je pažljivo saslušao opozicionara i odmah naručio da se pošalje izveštaj o slučaju.

Pošto je izveštaj pristigao, ministar je pozvao podnosioca žalbe, i, držeći papir pred sobom, rekao mu: "Čoveče, policijski načelnik ne zna ništa za te tvoje batine. Mora biti da si i njih samo sanjao..." Anegdota se dugo prepričavala po celoj Srbiji.